Komisija za procenu štete nastale od elementarnih nepogoda opštine Bečej uputila je poziv tamošnjim poljoprivrednim proizvođačima biljnih kultura da popune anketni listić o nastaloj šteti na usevima i zasadima usled vremenskih nepogoda, olujnog vetra i grada.
Najveće štete su na području Radičevića i Bačkog Gradišta, gde će prinosi pojedinih kultura biti desetkovani i do 90 odsto. Bilo da su vlasnici ili korisnici parcela na kojima se nalaze oštećene biljne kulture, poljoprivrednici treba da u anketnim listićima napišu broj i površinu parcele, kulturu koja je oštećena, uzrok i procenat oštećenja, prema njihovom subjektivnom mišljenju.
“Veoma je teško izvršiti procenu štete, jer ne postoji adekvatan način za to. Čini se da su štete ovoga puta izuzetno velike. Mi ćemo kao komisija prikupiti te podatke, koji će objedinjeni sa podacima iz opština Srbobran i Vrbas, biti prosleđeni Vladi Vojvodine, od koje ćemo pokušati da zatražimo pomoć za naše poljoprivrednike. Ipak, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da će od toga nešto biti, ali želimo da pokušamo, jer mi nismo u poziciji i mogućnosti da nadoknadimo nastalu štetu, zato što ti iznosi premašuju budžet opštine Bečej”, kazao je predsednik Komisije za procenu štete nastale od elementarnih nepogoda opštine Bečej, dr Anđelko Mišković.
On je kazao da je osiguran veoma mali broj parcela koje su pretrpele štetu, ali da bi poljoprivredni proizvođači u budućnosti trebalo da razmotre takve opcije, budući da se nastale štete teško mogu nadoknaditi.
“Tu se kod proizvođača pojavljuju različite priče. Da li osiguravajuće kuće to prihvataju ili ne, da li je štetu naneo olujni vetar ili nije, da li je to učinio grad ili ne. U suštini, jedna od osnovnih stvari u budućnosti biće osiguranje poljoprivrednih površina”, rekao je on.
Od ratarskih kultura najviše je stradao suncokret, zatim kukuruz, soja i šećerna repa. Kod biljaka sa regenerativnim potencijalom, postavlja se pitanje kvaliteta samog ploda i roda, ali i perioda obnove.
“Suncokret je najviše pogođen jer on po svojoj biologiji ima jedan pupoljak, odnosno cvast, koja kada je uništena neće isterati novu. Kod kukuruza je klip sakriven i ukoliko se deo listova oko njega regeneriše, on donekle može da bude ishranjen. Soja je izuzetno regenerativna biljka, koja čak na parcelama gde su ostale samo stabljike, bez ikakvog lista, ima mogućnost da se regeneriše i da ponovo istera bočne grane, na kojima formira listove i generativne organe i rodi. Međutim, sada je kraj jula i nema vremena da se ona oporavi i donese novi rod. Ako računamo broj dana koji je potreban za tu regenraciju, mi ćemo ući u novembar i decembar”, ističe dr Mišković.
Sa druge strane, šećerna repa je veoma specifična i često je predmet rasprave između proizvođača i osiguravača, pre svega zbog svojih regenerativnih sposobnosti.
“Ona se u potpunosti regeneriše i svi listovi koji su potpuno uništeni, bivaju potpuno regenerisani. Međutim, to jeste tako kada gledate spolja. Novi listovi kod repe se formiraju iz rezervne hranljive materije, koja se nalazi u korenu. To znači da se direktno troše potencijalni šećeri, odnosno hranljive materije koje su akumulirane u korenu. To je takozvana retrovegetacija koja je izuzetno nepovoljna kod repe i dovodi do drastičnog smanjenja prinosa i digestije, koja će biti maltene ravna korovskim biljkama. Zato su štete na kvalitetu izuzetno visoke”, objašnjava Anđelko Mišković, doktor poljoprivrednih nauka.
Povrće je drastično stradalo i gotovo da nema onog koji spada u prvu klasu, jer to podrazumeva da plod ne sme imati nikakvih oštećenja na sebi. Situacija nije bolja ni u voćarstvu, naročito kod onih sorti koje još nisu sazrele i čiji plodovi se ne mogu iskoristiti ni na koji način.
“Došli smo na 90 odsto završene vegetacije kod šljive, koje su maksimalno za mesec dana trebale da se oberu. Rod je kompletno potučen i potpuno izgubljen. Problem kod voćarstva je što se ove godine formiraju i ti takozvani rodni pupoljci za sledeću godinu, isto kao i kod vinogradarstva. Problem je što su pojedine bočne grane, koje treba da donesu rod sledeće godine, uništene”, zaključio je Mišković.
Zorana Ljubojev
Foto: Aleksa Suvajdžić
