Комисија за процену штете настале од елементарних непогода општине Бечеј упутила је позив тамошњим пољопривредним произвођачима биљних култура да попуне анкетни листић о насталој штети на усевима и засадима услед временских непогода, олујног ветра и града.
Највеће штете су на подручју Радичевића и Бачког Градишта, где ће приноси појединих култура бити десетковани и до 90 одсто. Било да су власници или корисници парцела на којима се налазе оштећене биљне културе, пољопривредници треба да у анкетним листићима напишу број и површину парцеле, културу која је оштећена, узрок и проценат оштећења, према њиховом субјективном мишљењу.
“Веома је тешко извршити процену штете, јер не постоји адекватан начин за то. Чини се да су штете овога пута изузетно велике. Ми ћемо као комисија прикупити те податке, који ће обједињени са подацима из општина Србобран и Врбас, бити прослеђени Влади Војводине, од које ћемо покушати да затражимо помоћ за наше пољопривреднике. Ипак, нико са сигурношћу не може да тврди да ће од тога нешто бити, али желимо да покушамо, јер ми нисмо у позицији и могућности да надокнадимо насталу штету, зато што ти износи премашују буџет општине Бечеј”, казао је председник Комисије за процену штете настале од елементарних непогода општине Бечеј, др Анђелко Мишковић.
Он је казао да је осигуран веома мали број парцела које су претрпеле штету, али да би пољопривредни произвођачи у будућности требало да размотре такве опције, будући да се настале штете тешко могу надокнадити.
“Ту се код произвођача појављују различите приче. Да ли осигуравајуће куће то прихватају или не, да ли је штету нанео олујни ветар или није, да ли је то учинио град или не. У суштини, једна од основних ствари у будућности биће осигурање пољопривредних површина”, рекао је он.
Од ратарских култура највише је страдао сунцокрет, затим кукуруз, соја и шећерна репа. Код биљака са регенеративним потенцијалом, поставља се питање квалитета самог плода и рода, али и периода обнове.
“Сунцокрет је највише погођен јер он по својој биологији има један пупољак, односно цваст, која када је уништена неће истерати нову. Код кукуруза је клип сакривен и уколико се део листова око њега регенерише, он донекле може да буде исхрањен. Соја је изузетно регенеративна биљка, која чак на парцелама где су остале само стабљике, без икаквог листа, има могућност да се регенерише и да поново истера бочне гране, на којима формира листове и генеративне органе и роди. Међутим, сада је крај јула и нема времена да се она опорави и донесе нови род. Ако рачунамо број дана који је потребан за ту регенрацију, ми ћемо ући у новембар и децембар”, истиче др Мишковић.
Са друге стране, шећерна репа је веома специфична и често је предмет расправе између произвођача и осигуравача, пре свега због својих регенеративних способности.
“Она се у потпуности регенерише и сви листови који су потпуно уништени, бивају потпуно регенерисани. Међутим, то јесте тако када гледате споља. Нови листови код репе се формирају из резервне хранљиве материје, која се налази у корену. То значи да се директно троше потенцијални шећери, односно хранљиве материје које су акумулиране у корену. То је такозвана ретровегетација која је изузетно неповољна код репе и доводи до драстичног смањења приноса и дигестије, која ће бити малтене равна коровским биљкама. Зато су штете на квалитету изузетно високе”, објашњава Анђелко Мишковић, доктор пољопривредних наука.
Поврће је драстично страдало и готово да нема оног који спада у прву класу, јер то подразумева да плод не сме имати никаквих оштећења на себи. Ситуација није боља ни у воћарству, нарочито код оних сорти које још нису сазреле и чији плодови се не могу искористити ни на који начин.
“Дошли смо на 90 одсто завршене вегетације код шљиве, које су максимално за месец дана требале да се оберу. Род је комплетно потучен и потпуно изгубљен. Проблем код воћарства је што се ове године формирају и ти такозвани родни пупољци за следећу годину, исто као и код виноградарства. Проблем је што су поједине бочне гране, које треба да донесу род следеће године, уништене”, закључио је Мишковић.
Зорана Љубојев
Фото: Алекса Сувајџић
