Након што је ПИК Бечеј прошле године напустио производњу у тамошњем Рибњаку, Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства је преко закупа ове капацитете доделило Золтану Гујашу, инжењеру технологије, на период од 15 година. Тако је Пољопривредно газдинство Гујаш из Бечеја преузело ову делатност.
Рибњак код Бечеја има више од 60 језера и простире се на око 610 хектара. Ово је једини рибњак у Србији који се пуни и празни захваљујући гравитацији, јер је пројектован управо тако да се не морају користити пумпе, што доноси уштеду енергије. Највећи део површине користи се за производњу конзумног шарана врхунског квалитета.
Пише: Зорана Љубојев
Наша производња заснива се на трогодишњем циклусу шарана. Ми купујемо ларве, док остатак узгоја обављамо сами. Једногодишњи примерци су око 300 грама, друге године од 300 грама до једног килограма, а у трећој, конзумној години, добијамо шаране од једног до четири килограма. Покушавамо да радимо и двогодишњи циклус, у којем су и бројни ризици, попут вируса и крађе, мањи. Иначе, раднике и сву опрему смо преузели од ПИК-а Бечеј, који се и до тада бавио овим послом – каже нам Золтан Гујаш.
У два велика језера од по 180 хектара ради се тов двогодишњег и трогодишњег шарана. Ова производња са собом вуче и пуно такозване „коров“ рибе, која се елиминише природним путем тако што се пуштају сомови и смуђеви, објашњава наш саговорник и додаје да се поред ових врста, некадно убацују и толстолобици и амури.
Годишње се произведе око 500 тона шарана. Све се пласира у Србији, у ресторане, нешто се продаје накупцима, а нешто велетрговцима. Највећи део производње „плане“ за Светог Николу и за Божић.
Од ПИК-а „Бечеј“могли смо да преузмемо само једногодишње примерке шарана, па смо морали да надоместимо производњу тако што смо ове године за једно језеро купили двогодишњу млађ. Али, већ следеће године ћемо имати комплетну производњу – додаје Гујаш, који се овом делатношћу почео бавити 2007. године када се у оквиру ископина циглане на површини од око 10 хектара упознао с принципима узгоја рибе.
Један од великих проблема у овом послу јесу рибокрадице, и то не само на рибњаку у Бечеју, већ у целој Србији. Газдинство Гујаш поседује термовизијске камере помоћу којих током ноћи надгледа и контролише свој посед. Рибњак има и 36 зимовника, у које се смешта риба од децембра па до лета, док не крене нови циклус.
Изузетан укус због природне хране
Посебна пажња посвећује се квалитету воде који се контролише у сопственој лабораторији, док се по потреби додатне анализе раде у екстерним лабораторијама. На основу добијених резултата, спроводи се контролисана исхрана рибе, додавање воде и дезинфекција по потреби.
Риба се може хранити житарицама и концентратом. Све више произвођача прелази на концентрат, јер у њему постоје потребни витамини, минерали и оптималан садржај протеина. У консултацији с професором др Зораном Марковићем с Пољопривредног факултета у Земуну, који редовно обилази наш рибњак и присутан је током контролних излова, одлучили смо се за комбиновану исхрану – и концентрат, и житарице. Осим тога, наша вода није бунарска јер је користимо из ДТД-а и пуна је планктона, који су природна храна риба и у којима протеини чине 52 одсто садржаја – каже Золтан Гујаш и додаје да је управо природна храна разлог због којег риба, гајена у таквим условима, има изузетан укус.
Док је ПИК Бечеј био закупац рибњака, он се уједно користио и у сврху ловног туризма. Пошто је закупац тог простора, као носилац пољопривредног газдинства, физичко лице, по закону он не може да конкурише за лов. Зато су у току преговори с ловачким удружењима из Бечеја и Бачког Градишта да они преузму ту област, каже наш домаћин. Иначе, рибњак чини и спортско језеро величине 3,7 хектара у којем се налазе шарани, амури и сомови.
