Војвођани у току свињокоља искористе, баш, сваки део истранжираног свињчета. Оно што не иде у чварке, сланину, пршуту или замрзивач, добро је за кобасице. Не кулене од чистог меса или кобасице у којима има и зачинске паприке, већ у мајушке – беле кобасице од куване главе, ногица, коленица, срца, бубрега, са сољу, белим луком и бибером.
– Када се све скува, одваја се од костију и ставља у посуду у коју се сједини за зачинима. Од зачина иду класично со, бибер и бели лук. Може се ићи по укусу, али иде и на проценат зачињавање, зависи од количине и како ко воли. Ово што ми правимо не иде на барење и не иде на проценат, кад иде на барење онда може да се стави мало више соли. Иде 2 посто соли на ову количину коју ми имамо, неких десетак кг – објаснио је мајстор Горан Марковић из Стајићева, напоменувши да је најбитније све добро измешати пре млевења, како би се зачини и смеса добро сјединили.
– Када све добро измешамо, пустимо десетак до двадесет минута да одлежи, затим мељемо. У самлевену смесу додамо мало воде од кувања, све то иде отприлике, прави мајстор зна кад је довољно. Када самељемо стављамо у машину за пуњење и пунимо у црева. Некада су се користила свињска црева, а ми смо за ову прилику купили црева за пуњење – рекао је Марковић док је надгледао како иде пуњење и везивање ових, за Стајићево карактеристичних, кобасица.
ТЕкст и фото: Зорица Драгојевић
