Da bi i u godinama sa suvim i toplim letima voćnjaci obilno i kvalitetno rađali, voćkama se navodnjavanjem mora pomoći da se sačuvaju, da iznesu rod, stvore rodne pupoljke za narednu vegetaciju i održe visok kvalitet plodova sve do berbe.

Piše: Svetlana Mujanović

Stručnjaci tvrde da bi u našoj zemlji, posebno poslednjih desetak godina, kopanje bunara i postavljanje sistema za navodnjavanje trebalo da bude obavezno u svakom novopodignutom voćnjaku. U letnjem periodu, naime, suša je redovna pojava, može da traje duže ili kraće vreme, ali uvek ostavlja ozbiljne posledice na prinos i kvalitet plodova.

Kada vlaga nedostaje u početku vegetacije, to se negativno odražava na opšti rast biljaka, loš razvoj listova, cvetanje je slabije jer opadaju cvetni zameci. Ako vode manjka u drugom delu godine, plodovi prevremeno (prisilno) sazrevaju i opadaju, loše se formiraju cvetni pupoljci za narednu godinu, listovi naglo stare i opadaju, što remeti fotosintezu i nakupljanje hranljivih materija. Zbog toga voćke loše prezimljavaju i stradaju, čak i od niskih temperatura koje su prosečne za zimu u datom regionu. Dakle, navodnjavanjem se ne utiče samo na rod u tekućoj godini, nego i u narednoj vegetaciji.

Obrok vode zavisi od tipa zemlje

U sušnom periodu, zbog razlike u osmotskom pritisku, listovi mogu oduzimati vodu iz plodova koji ostaju sitniji, lošijeg su kvaliteta, u njima se menjaju fiziološki i biohemijski procesi, formiraju se spojevi koji im pogoršavaju kvalitet. Zaključujemo da je navodnjavanje neophodno. Ostaje još pitanje kako odrediti optimalne količine vode koju valja kroz sistem uneti u zemljište? Osnova za obračun nisu samo voćke, već čitav zasad, jer je potrošnja vode na evapotranspiraciju sastavljena od isparavanja s površine zemljišta i transpiracije biljaka. Sama transpiracija zavisi od razvijenosti stabala i zasenjenosti površine zemljišta, pri čemu je potrebno biljke obezbediti lako pristupačnom vodom u zoni aktivne rizosfere tokom čitavog perioda vegetacije. Naizgled komplikovano, u praksi je malo jednostavnije.

Optimalna vlažnost u zemljištu može se postići i održavati samo ako se „domaćinski gazduje“ vodom u zoni rizosfere. Ukoliko se navodnjava češće nego što je potrebno, dolazi do prevlaživanja, a ako se ređe zaliva i time dodaje manja količina vode od potrebne, umanjuje se kvalitet zametnutih plodova. Za stručno doziranje vode potrebno je pri svakom navodnjavanju pravilno odrediti obrok (količinu) i trenutak početka zalivanja.