Да би и у годинама са сувим и топлим летима воћњаци обилно и квалитетно рађали, воћкама се наводњавањем мора помоћи да се сачувају, да изнесу род, створе родне пупољке за наредну вегетацију и одрже висок квалитет плодова све до бербе.
Пише: Светлана Мујановић
Стручњаци тврде да би у нашој земљи, посебно последњих десетак година, копање бунара и постављање система за наводњавање требало да буде обавезно у сваком новоподигнутом воћњаку. У летњем периоду, наиме, суша је редовна појава, може да траје дуже или краће време, али увек оставља озбиљне последице на принос и квалитет плодова.
Када влага недостаје у почетку вегетације, то се негативно одражава на општи раст биљака, лош развој листова, цветање је слабије јер опадају цветни замеци. Ако воде мањка у другом делу године, плодови превремено (присилно) сазревају и опадају, лоше се формирају цветни пупољци за наредну годину, листови нагло старе и опадају, што ремети фотосинтезу и накупљање хранљивих материја. Због тога воћке лоше презимљавају и страдају, чак и од ниских температура које су просечне за зиму у датом региону. Дакле, наводњавањем се не утиче само на род у текућој години, него и у наредној вегетацији.
Оброк воде зависи од типа земље
У сушном периоду, због разлике у осмотском притиску, листови могу одузимати воду из плодова који остају ситнији, лошијег су квалитета, у њима се мењају физиолошки и биохемијски процеси, формирају се спојеви који им погоршавају квалитет. Закључујемо да је наводњавање неопходно. Остаје још питање како одредити оптималне количине воде коју ваља кроз систем унети у земљиште? Основа за обрачун нису само воћке, већ читав засад, јер је потрошња воде на евапотранспирацију састављена од испаравања с површине земљишта и транспирације биљака. Сама транспирација зависи од развијености стабала и засењености површине земљишта, при чему је потребно биљке обезбедити лако приступачном водом у зони активне ризосфере током читавог периода вегетације. Наизглед компликовано, у пракси је мало једноставније.
Оптимална влажност у земљишту може се постићи и одржавати само ако се „домаћински газдује“ водом у зони ризосфере. Уколико се наводњава чешће него што је потребно, долази до превлаживања, а ако се ређе залива и тиме додаје мања количина воде од потребне, умањује се квалитет заметнутих плодова. За стручно дозирање воде потребно је при сваком наводњавању правилно одредити оброк (количину) и тренутак почетка заливања.
