Откако се међу житељима Србије јаче укорењује свест о здравој исхрани, све чешће се, не само на окућницама, сеоским поседима и њивама, већ и на градским терасама и балконима, гаји поврће без употребе хемије, или уз незнатну заштиту препаратима.
Пише: Светлана Мујановић
А да обилан и здрав род није лако произвести, добро знају они који поврће гаје на велико. На мањим површинама баштовани се лакше изборе са болестима и штеточинама, јер могу паметно и рационално да примењују пољосмену и плодосмену, а могу између редова да посеју по неку зачинску и лековиту биљку, па ће тако корист бити двострука. А те зачинске и лековите биљке, које побољшавају укус хране и олакшавају неке наше здравствене проблеме, штите и само поврће од његових бољки. Које су то биљке није лако запамтити, боље је записати јер их је пуно, а од велике су помоћи многобројном поврћу у борби са болестима и штеточинама. Ево најчешћих.
Мирођија
Треба је сејати уз купусњаче и салату, јер привлачи паразитске осице које ово гајено поврће могу да заштите од многобројних гусеница – прождрљивог потомства разних лептира. Она је пак неизоставан зачин код кисељења краставаца, а добро се слаже с куваним кромпиром, карфиолом, у сосу, чорби. Препорука искусних домаћица је да се цветови и стабљике мирођије убаце у теглице када се киселе краставци. Има веома кратку вегетацију (око 90 дана), али се може сејати више пута у току године. Кад се сеје у пролеће, сече се у мају. Када је оставите да донесе цвет и плод, даље ће се сама ширити.
Рузмарин
Садите га уз купус, пасуљ, шаргарепу и жалфију. Одбија купусовог мољца, штеточине на пасуљу и шаргарепину муву. Како му треба доста времена да би изникао из семена, најбоље је у повртњак засадити резнице или поређати саксије с овом украсном, али и лековитом и зачинском биљком. А саксије се сваке године могу селити у делове баште у којима је рузмарин најпотребнији. Ако се одлучите за сетву, она се обавља у другој половини априла. У кухињи се одлично слаже с јелима од рибе и меса, а варивима ће дати посебан укус.
Метвица, нана или мента
Одбија кромпирову златицу и лисне ваши. Најбоље ју је посадити поред кромпира, парадајза, плавог патлиџана, купусњача и паприке. Одвраћа и купусног мољца. У природи се може наћи дивља мента. Прија јој влажно станиште, јер има веома плитак корен па је обично можете пронаћи поред потока и речица. Не подноси ниске температуре и сушу. Вишегодишња је врста, а размножава се врежама. Најбоље време за расађивање је рана јесен. Не заборавите да је она врло инвазивна биљка и да ће брзо преузети веће површине. Због тога је морате држати под строгом контролом и непрекидно јој ископавањем ограничавати ширење. Када је већ у башти, редовно је сеците и сушите за чај. Исту улогу има и целер.
Ким
Посејте га ту и тамо, јер чисти земљу. У кухињи се одлично слаже са сланим кексима, али и у припреми укисељеног поврћа.
Босиљак
