Шљива је код нас најпознатија и најпопуларнија воћна врста. Али, пошто рано цвета и осетљива је на пролећне мразеве, велика пажња мора да се посвети избору терена за њено гајење. Уколико постоји могућност, треба изабрати оне који су на јужној експозицији, да би осветљеност засада била што дужа. Смер редова север-југ такође осигурава бољу осветљеност. На брежуљцима температура је уједначенија, и мања је могућност појаве мразева.
Припрема и садња шљиве у органском воћарству иста је као и у уобичајеној производњи, осим што је размак садње у реду већи. Пре орања, зависно од анализе земљишта, потребно је додати стајско ђубриво у количини од око 40 тона по хектару. Ево примера и предлога природних препарата за заштиту и органски узгој, као и сорти шљиве које предлаже др Милица Фотирић Акшић, професор на Пољопривредном факултету у Београду.
Препоручене сорте шљиве за органску производњу су: катинка, елена, ханита, јојо, топ 2000, топкинг, топхит, стенлеј, чачанска рана, чачанска најбоља, чачанска лепотица, боранка, тимочанка, милорда, крина, ваљевка, златка, нада и старе ракијске сорте – црвена ранка, метлаш, црношљива, моравка, шарица и белошљива.
Болести и штеточине које нападaју шљуву су бројне:
Шарка шљиве – ова вирусна болест напада и друге врсте коштичавог воћа, као што су бресква и кајсија. Опасна је због тога што се против вируса узрочника ове болести не може борити директним мерама, јер за то не постоје заштитна средства. Једном заражено стабло скоро је немогоуће излечити, те оно остаје такво до краја свог века. Иако заражена стабла не угињавају, слабије рађају, а плодови су лошег квалитета и неусловни за продају у свежем стању, као и за прераду и сушење.
Симптоме ове болести налазимо и на листовима и плодовима. На површини листова зараженог стабла уочавају се жуте пеге, неправилно разбацане по површини. Оне су појединачне или се спајају, а унутар жутог подручја налази се карактеристичан зелен круг. Њихова величина варира од 2 до 15 милиметара, а најуочљивије су током јуна и јула. Симптоми болести јасније су видљиви на самим плодовима. На површини плода у фази сазревања виде се испупчења и удубљења, те се чини као да је покожица плода наборана. Такве неправилности су уочљивије после уклањања воштане превлаке с његове површине. Заражени плодови су неукусни, жилави и непријатног мириса, а месо је смеђе боје. Они отпадну две-три недеље пре здравих, садрже више киселина а мање шећера, те нису погодни ни за прераду у компот и пекмез, ни за сушење. Шарка шљиве преноси се најчешће зараженим изданцима и узимањем племки с неконтролисаних и заражених матичних стабала, те су и саднице заражене вирусом. У природи вирус се најчешће шири лисним вашима које сишу сокове на зараженим стаблима и лете на здрава стабла и инфицирају их. Једини начин одбране од ове опаке и неизлечиве болести је куповина и садња здравог садног материјала из регистрованих воћних расадника, који су под сталним надзором фитосанитарних инспектора. Избору сорти за садњу неопходно је посветити нарочиту пажњу. За подизање нових засада препоручљиво је изабрати оне сорте шљива које су толерантне на ову вирусну болест, као што су херман, елена, ханита, јојо, президент и јулија, а на сорти чачанска лепотица симптоми се јављају само на листовима.
Сушење гранчица и трулеж плодова (Monilinia sp.)– симптоми ове болести су осушени врхови појединих грана које се уочавају већ почетком цветања, а касније у вегетацији примећујују се трули плодови који отпадају, док поједини остају да висе на стаблу и после завршетка вегетације. Гљивица Monilinia laxa, узрочник ове болести, презимљује у зараженим плодовима који се зими могу уочити како висе на гранама попут мумија. После кретања вегетације у пролеће, започиње и нови циклус развоја гљиве. Превентивна мера у сузбијању болести је уклањање трулих, сасушених мумија са стабала и њихово закопавање. Ова је једноставније обавити код коштичавог воћа с већим плодовима као што су бресква, кајсија и шљива, а нешто сложеније је код вишње и трешње, где су мумије ситније и бројније. Током резидбе се одбацују суве гране (прозрачнија крошња), да би се могући услови за развој болести свели на минимум. Трулеж плодова у току сазревања може да буде изразит проблем, а директне мере употребом средстава за заштиту биља могу тек донекле да спрече заразу и умање настале штете.
Трулеж плодова може да се јави као секундарна зараза услед знатнијег напада шљивиног смотавца, који оштећујући покожицу плода отвара пут уласку гљивица монилије у плод. Стога је једна од превентивних мера њено сузбијање и заштита од смотавца, као и осталих инсеката који оштећују плодове. Штете од монилије могу да буду велике после града, када скоро зрели плодови могу у потпуности да пропадну услед трулежи. У таквом случају се препоручује да се плодови проберу и прераде у ракију или друге прерађевине, јер би сигурно пропали услед заразе. Директним мерама (прскањем препаратима на основи бакарногоксихлорида) се приступа, само ако све раније превентивне мере не дају резултате.
Шупљикавост листа – ову болест проузрокује гљива Clasterosporium carpophilum, а осим шљиве напада и остало коштичаво воће – вишње, трешње, брескве и кајсије. На листовима се уочавају појединачне црвенкастосмеђе пеге, обрубљене тамнијим ивицама. Болест се у току вегетације све више шири и јаче заражени листови опадају. Приликом интензивнијег напада болести, може да дође до потпуне дефолијације, тј. стабло остаје без лишћа, што увелико смањује асимилацију, накупљање хранљивих материја и зауставља развој самог стабле – плодови слабије сазревају и немају довољно шећера. То се следеће сезоне одражава на принос, а недозреле младице због губитка листа преко зиме измрзну и пропадају. Шупљикавост се нарочито развија током пролећа и јесени, док је летњи развој слабији због сувог времена. Гљива узрочник презимљује на зараженим опалим листовима, те се у пролеће, услед влажног и кишног времена, споро преноси на здраве листове и узрокује оболевање. Постоје и незнатни симптоми на гранама у облику рак-рана, али су они битнији код брескве и кајсије, док код шљива не представљају значајну штету. Приликом резидбе неопходно је одстранити све осушене гране, као и гране са рак-ранама. За сузбијање ове болести могу да се користе и заштитна средства на основи бакра за третирање пре кретања вегетације и пре цветања, а у смањеним концентрацијама и после цветања.
Наранџаста пегавост шљиве – убраја се у једну од најопаснијих болести. Услед заразе долази до опадања листова, а најчешће затим и до потпуне дефолијације, јер су преостали листови заражени рђом. На стаблима због слабије асимилације, плодови су слабије развијени и ситнији, већи део прерано отпада, а они који преостану имају мањи удео шећера. Заражени изданци и младари током вегетације не дозревају, те зими пропадају због измрзавања. Због исцрпљености стабла слабије се замећу цветни пупољци, што доводи до смањене родности која може да потраје више година. Узрочник ове болести је гљива Polistigma rubrum, која презимљује у опалим зараженим листовима. У пролеће долази до заразе услед ширења аскоспора са заражених на здраве листове, те је превентивно третирање пре почетка вегетације од изузетне важности. Први знаци болести појављују се три до четири недеље после цветања. Симптоми су уочљиви једино на листовима, и то у виду округлих, жућкастих пега. С временом се боја мења, те постаје жуторужичаста, затим наранџаста и на крају тамноцрвена. Величина пега је обично 2 до 6 мм. На њиховом месту долази до промена на ткиву листа, те се на лицу стварају испупчења, а на наличју удубљења. Болест се сузбија већ пре вегетације средствима на основи бакра као, што су Бордовска чорба и др. Неопходан је опрез у примени бакарних препарата у току вегетације, јер постоји могућност појаве фитотоксичности код појединих сорти шљива.
Рђа шљиве – због напада рђе (изазивач Tranzschelia pruni-spinozae) на листовима настају мале хлоротичне пеге, величине до 2 мм. После појаве ових почетних симптома, на наличју листова у оквиру пега долази до стварања округлих жутих наслага, које касније током лета поцрне. Пошто се на листу напредовањем болести ствара већи број пега, долази до жућења и опадања листова, обично крајем лета. Стабла остају с мало листова, док је плодова много. Они садрже мање шећера и више киселине, а младари не успеју да сазру током зиме, те се смрзавају и пропадају. Палета препарата за сузбијање рђе у органском воћарству знатно је сужена самом чињеницом да они на основи бакра код већег броја сорти шљива могу да узрокују фитотоксичност. Зависно од временских прилика, током третирања може да дође до појаве палежи и шупљикавости лиске. Током јуна и јула, у органском воћартсву од препарата могу да се користе фунгицид Myco-Sin у концентрацији од 0,8 до 1 одсто, сваких 7 до 14 дана, зависно од временских прилика и услова за развој болести.
Рогач шљиве – на зарженим плодовима долази до уочљивих промена. Узрочник ове болести је гљива Taphrina pruni. Иако је болест врло распрострањена, не јавља се сваке године. Плодови расту брже од здравих, издужују се, задебљавају и савијањем попримају облик плодова рогача. То се догађа док су још зелени. Месо заражених плодова је сунђерасто, ломљиво и без укуса. У њима се најчешће не развију семенке или се образују само рудименти коштице. Када је влажно време, на њиховој површини формира се сивкаста превлака. Често дуго остају да висе на стаблу. На зараженим плодовима развијају се споре које се преносе на кору младара, где презимљују. У пролеће зараза се њима шири и на инфициране младице. Као превентивна мера препоручује се да се сви заражени плодови сакупе и закопају, или запале. Друга мера је резидба и уклањање заражених изданака. Поред њих, потребно је пре вегетације користити средства за заштиту биља на основи бакра.
Шљивин смотавац – убраја се у једну од економски најзначајниијих штеточина шљиве, јер узрокује штету на зрелим плодовима. Има неколико генерација, што пре свега зависи од временскх прилика у току вегетације. Прва генерација смотавца оштећује још зелене плодове, те узрокује њихово опадање, док друга изазива црвљивост оних зрелих. Штеточина презими у облику кокона на стаблу шљиве, те излеће крајем маја и почетком јуна и полаже јајашца, најчешће на плодове и листове. После изласка из јаја, гусенице се убушују у плодове којима се хране. Гусенице прве генерације кукоље се на стаблу. Лептири друге генерације лете крајем јула – гусенице се убушују у полузреле плодове, те се у берби проналазе црвљиви плодови. Превентивне мере подразумевају постављање ловних појасева од таласасте траке на које се хватају гусенице. Може да се употреби метода конфузије, која подразумева постављање феромонских замки. Ова штеточина може да се сузбија средствима дозвољеним у органској воћарској производњи на основи бактерије Bacilus thuringiensis, или оних на основи гранулозе вируса. Пресудно је време примене ових средстава, због тога што делују само на развојни стадијум гусенице. Лет лептира може да се прати постављањем феромонских ловних мамаца на којима се пребројавањем оних ухваћених одређује време третирања. Без примене ових метода може се само приближно одредити оптимално време третирања, јер лет лептира и одлагање јајашаца варира зависно од временских прилика и суме ефективних температура.
Лисне ваши – све врсте воћака, па и шљива, угрожене су разним врстама лисних вашију. Оне се хране сисањем биљних сокова, што узрокује коврд`ање листова и изобличавање плодова, али велике штете настају преношењем вирусних болести (шарка шљиве) и излучивањем медне росе, коју насељавају гљиве чађавице. Лисне ваши се задржавају на наличју листа, док неке нападају и врхове изданка. Већина врста мења домаћина. Презиме у стадијуму јаја на воћки или жбуну, где штету прави прва генерација, а затим се крилата генерација сели на другог домаћина исте врсте или одлази на зељасте биљке. Врло брзо развијају отпорност на инесктициде. Зимска јаја лисних вашију сузбијају се третитањем пре вегетације, а током ње – ваши приликом јаче појаве. Од дозвољених препарата користе се Neem uljе или Pyretrum.
М.В.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
