Чини се да боквица има и антибактеријска својства, јер новија истраживања показују да њен екстракт успешно делује код плућних инфекција. Због танина делује као адстрингенс, а због слузи ублажава упале. Употребљава се у случају катара горњих дисајних путева, код упале слузнице усне дупље и ждрела и синдрома нервозних црева. У народној медицини користи се за лечење рана, често у мешавини с камилицом, за испирање или облоге.
Смрвљени листови и њихов сок спречавају настанак отеклина и свраба приликом убода инсеката. Листови боквице стављали су се у ципеле да ублаже жуљеве настале дугим ходањем. Свежи сок препоручљив је и против пролећног умора, за “чишћење крви” и подстицање метаболизма. Захваљујући великој количини калијума,делује и диуретички. Млади и нежни пролећни листови мушке боквице могу да се употребљавају за супу, мешане салате или се кувају као спанаћ. Кувањем листови поприме пријатан, слабо ароматичан мирис и укус, који подсећа на вргање. Горкаст укус може се уклонити потапањем уситњених листова у млакој води током 30 минута. Код нешто старијих листова могу се претходно с доње стране извући влакнасте жиле.
Мушка боквица може да служи као здраво пролећно поврће. Једу се сасвим млади листови, набрани пре развоја цвета, од марта до јуна. Додају се у супу, а након кувања од 10 до 15 минута могу се послужити као салата или вариво слично спанаћу. Најбоље их је мешати с другим лиснатим поврћем. У Немачкој ове листове прже на масти с јајима, шећером и циметом, а на Кавказу и Далеком истоку стављају их у супе. Након сваког кошења, боквица поновно нарасте. Треба да се суши брзо, јер листови иначе поцрне.
Р.Д.Ј.
