Боквица је једна од најраспрострањенијих и најдоступнијих лековитих биљака. Женска (Plantago major) и мушка боквица (Plantago lanceolata) имају скоро исто лековито дејство које је познато већ хиљадама година. Користили су их древни грчки и кинески доктори, а у средњовековним књигама о лековитом биљу та врло цењена биљка се препоручивала за чак 24 различите болести.
Лист ове лековите биљке садржи око четири одсто танина, пектина, лимунове киселине, витамина Ц, сапонозида и фитонцида, док у семену боквице има слузи, масног уља, беланчевина и шећера. Обе врсте користе се у народној медицини као лосиони и напици за решавање проблема на кожи, на пример, сврабежи и испуцале коже, посекотина или других површинских повреда, угриза инсеката или упале очију.
Ублажава проблеме с дисањем
Приликом унутарашње употребе боквица делује као благо средство за искашљавање, а слузи које садржи ублажавају упале слузнице, па је изванредан лек против кашља и бронхитиса. Такође, може да олакша стање код астме, упале слузокоже дисајних путева, ларингитиса, фарингитиса и различитих алергијских реакција које изазивају проблеме са дисањем.
Сродна врста ове биљке је индијска боквица. Упркос називу, расте и у нашим јужнијим крајевима – на пешчаним местима, уз путеве и на крововима.
Индијска боквица такође је позната као psyllium, psilium или бухачица (Plantago ovata). Врло слично деловање имају биљке Plantago psyllium и Plantago indica. Ова биљка садржи влакна, липиде, незасићене масне киселине, иридоиде (аукубозид) и много слузи. Индијска боквица има могућност повећања волумена и до 15 пута, а то осигурава олакшано пражњење црева и стварање осећаја ситости. Иако је првенствено лаксатив, може повољно да делује и на смирење дијареје. Такође се користи у случају синдрома иритабилног црева, улцерозног колитиса, Кронове болести, повишеног холестерола повезаног с хроничним затвором и синдрома лењих црева.
У медицини и у кулинарству
Чини се да боквица има и антибактеријска својства, јер новија истраживања показују да њен екстракт успешно делује код плућних инфекција. Због танина делује као адстрингенс, а због слузи ублажава упале. Употребљава се у случају катара горњих дисајних путева, код упале слузнице усне дупље и ждрела и синдрома нервозних црева. У народној медицини користи се за лечење рана, често у мешавини с камилицом, за испирање или облоге.
Смрвљени листови и њихов сок спречавају настанак отеклина и свраба приликом убода инсеката. Листови боквице стављали су се у ципеле да ублаже жуљеве настале дугим ходањем. Свежи сок препоручљив је и против пролећног умора, за “чишћење крви” и подстицање метаболизма. Захваљујући великој количини калијума,делује и диуретички. Млади и нежни пролећни листови мушке боквице могу да се употребљавају за супу, мешане салате или се кувају као спанаћ. Кувањем листови поприме пријатан, слабо ароматичан мирис и укус, који подсећа на вргање. Горкаст укус може се уклонити потапањем уситњених листова у млакој води током 30 минута. Код нешто старијих листова могу се претходно с доње стране извући влакнасте жиле.
Мушка боквица може да служи као здраво пролећно поврће. Једу се сасвим млади листови, набрани пре развоја цвета, од марта до јуна. Додају се у супу, а након кувања од 10 до 15 минута могу се послужити као салата или вариво слично спанаћу. Најбоље их је мешати с другим лиснатим поврћем. У Немачкој ове листове прже на масти с јајима, шећером и циметом, а на Кавказу и Далеком истоку стављају их у супе. Након сваког кошења, боквица поновно нарасте. Треба да се суши брзо, јер листови иначе поцрне.
Р.Д.Ј.
