Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ Bolest se prenosi sadnicama

Bolest se prenosi sadnicama

719

Antraknoza je najznačajnija bolest na jagodama, koja može umanjiti rod za čak 80 procenata, a u našoj zemlji prvi put je uočena pre dve decenije. Prouzrokovači su gljive iz roda Colletotrichum spp. koje mogu dovesti do sušenja sadnica, truleži korenovog vrata, lezija na stolonima i truleži plodova. Dokazano je da se ovaj patogen prenosi zaraženim sadnim materijalom pa zbog toga u nove jagodnjake treba unositi samo sertifikovane sadnice.

Simptomi se mogu videti na svim delovima biljke. Na stolonima i lisnim drškama kao sitne, smeđe do crne vodenaste lezije koje se vremenom povećavaju, uležu u tkivo i mogu zahvatiti ceo stolon ili lisnu dršku. Lezije na zaraženim peteljkama prekidaju snabdevanje listova i stolona vodom i hranljivim materijama što dovodi do njihovog sušenja i propadanja. Na zaraženim listovima se uočavaju okrugle pege prečnika jednog do tri mm, crne ili svetlosive boje. One su raspoređene po čitavoj površini lista ali ga ne suše. Simptomi se mogu uočiti i kao palež cvetova i trulež plodova. Zaraženi pupoljci se suše i poprimaju svetlo smeđu boju. Na obolelim plodovima se javljaju svetle, vodenaste pege koje vremenom menjaju boju od tamne do crne, zahvataju plod u potpunosti i dovode do sušenja i mumificiranja. Na zarazu su najosetljiviji plodovi u fazi zrenja.

Patogen prezimljava kao micelija u zaraženim biljkama jagode, biljnim ostacima i korovima. U proleće, u polju se širi konidijama koje raznose kišne kapi, insekti i berači. Kada dospeju na biljku one klijaju i stvaraju apresorije te prodiru u tkivo kroz kutikulu. Stvaranju konidija pogoduje toplo i vlažno vreme što znači da ono odgovara i nastanku infekcija i bolesti. U nauci je poznato da ovaj parazit može ostvariti latentnu infekciju tj. inficirati biljke bez pojave znakova bolesti na njima.

U cilju sprečavanja pojave i suzbijanja antraknoze u usevu jagode, potrebno je kombinovati preventivne i hemijske mere. Od preventivnih prvenstveno se moraju saditi zdrave sadnice, poštovati plodored, suzbijati korovi, navodnjavati sistemom kap po kap, uklanjati mumificirane plodove i delove biljaka sa simptomima bolesti. Hemijske mere zaštite mogu se primeniti od pojave cvetnih pupoljaka do zrenja, a za uspešno suzbijanje antraknoze važna je pravovremena upotreba fungicida. Od fungicida kod nas je registrovan preparat na bazi difenkonazol + ciflufenamida (Cidely Top).

U područjima u kojima je antraknoza prisutna, zaštitu plodova od ove bolesti valja kombinovati sa zaštitom od sive truleži. Prilikom primene fungicida mora se voditi računa o karenci preparata.

Piše: Slavica Svetozarević