Пољопривредницима ове године око 38 милиона евра из аграрног буджета, нешто више него лане, али могу рачунати на још 85 милиона евра из других извора.
Република Српска остварује раст обима и вредности пољопривредне производње, посебно производње млека и меса.
Прошле године први пут је свим произвођачима који су купили трактор или прикључну машину исплаћено 30 одсто повраћаја, а купили су 150 нових трактора и око 700 нових прикључних машина.
У 2019. години, захваљујући мерама Владе, Република Српска остварила је раст обима и вредности пољопривредне производње, посебно у области производње млека и меса. Откупљено је 120 милиона литара млека, а две године пре тога 103 милиона. Производња млека је добар индикатор, јер вуче и производњу подмлатка, и производњу сточне хране. У биљној производњи такође се бележе позитивни трендови, али није постигнута планирана динамика. Отуда наглашени напори да се на најбољи начин коригују аграрне мере и политике: у току су измене Закона о пољопривреди, као и Закона о подстицајима, а припрема се и нови Стратешки оквир за период 2021-2026. годину. Доношење ова три документа приоритет је Владе за ову годину, поручио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске проф. др Борис Пашалић. Истакао је да и они морају да се прилагоде променама, пре свега климатским. Оне су биле тема недавног министарског састанка у Берлину, на којем је 2019. проглашена за најтоплију годину од када се мере температуре.
Како смањити извозно – увозни дебаланс?
- Извозимо доста млека, пилећег меса, воћа, поврћа и стално ослушкујемо светско тржиште које је отворено. С друге стране, не смемо да занемаримо ни домаће тржиште. Најважније питање заправо је како регулисати, онолико колико је то дозвољено одређеним споразумима, прекомерни улаз одређене робе у Републику Српску. Вредност извоза хране из БиХ је око 500 милиона, а увоза око милијарду евра. Овај податак довољно говори о томе колико смо као земља у дефициту. Некада је несхватљиво и врло необјашњиво зашто БиХ увози неке производе које и сама врло успешно може произвести. То је повезеано и с многим увозничким лобијима, притисцима на политичке факторе. Питање заштите домаће производње је питање државе, а не ентитета. Имамо законску регулативу која омогућава да реагујемо у смислу царинских и нецаринских баријера. Ствар је само у томе да се и ми поставимо онако како се према нама постављају друге земље – каже министар Пашалић.
Колика средства и који су подстицаји на располагању пољопривредницима у Републици Српској?
- Средства за подстицаје из нашег аграрног буџета износе око 38 милиона евра и ове године су нешто већа него лане. Већи део ове суме издваја се за инвестиције у набавку механизације, опреме, изградњу стаја, набавку основног стада, система за наводњавање, противградних мрежа. Од 2000. године, од када и постоје подстицаји у Републици Српској, прошле године први пут смо успели да свим произвођачима који су купили нови трактор или прикључну машину исплатимо 30 одсто повраћаја. На овај начин наши произвођачи набавили су 150 нових трактора и око 700 нових прикључних машина. За једну малу Републику Српску то је веома значајан корак. Због тога ћемо ову меру и даље примењивати, с циљем да у наредних неколико година обновимо нашу пољопривредну механизацију. То је један од најбитнијих предуслова развоја пољопривреде. Желимо да што више новца са директних давања пребацимо на капиталне инвестиције.
Значи ли то да одустајете од директних давања?
- Не, само ћемо их кориговати. Неке наше мере много су снажније него у окружењу. Произвођачи млека по литру добијају премију од 12 до 13 евроценти и зато имамо развијен млекарски сектор. И воћаре и повртаре подржавамо са 10-ак мера. Између осталог, исплаћује им се директна премија за килограм произведеног воћа и поврћа, која није фиксна и зависи од вредности производа. Примера ради, много је већа за малину јер је килограм овог воћа много скупљи од, на пример, килограма јабуке. Сем тога, овим произвођачима на располагању су и средства за набавку механизације специфичне за ове производње, као и за куповину противградних мрежа, система за заштиту од мраза. Добијају и 100 литара регресираног дизела по хектару, премију од 50 одсто за осигурање усева, средства за технолошке иновације. Подржавамо и производњу садница.
Мислите ли да су та издвајања за пољопривреду довољна за њен озбиљнији искорак?
- Анализе захтева наших пољопривредника, које доживљамо као партнере, показују да нам је потребно око 100 милиона евра на годишњем нивоу. Недостатак средстава покушавамо да компензујемо новцем из различитих пројеката, грантова, програма које обезбеђујемо из пројеката ИФАД-а, УСАИД-а, Светске банке, и тако аграрни буџет допуњујемо с приближно 85 милиона евра. Средства улажемо и у заштиту од поплава, кроз уређење водотокова и изградњу насипа, и на тај начин се индиректо штити пољопривредно земљиште. Све ово радимо јер знамо да је пољопривреда велика шанса за Републику Српску, посебно у развијеним подручјима за биљну производњу,, као што су Семберија, Посавина и Лијевче поље, али и на већим надморским висинама на којима се налазе огромни пашњаци – главни предуслов за развој екстензивног, али и интензивног сточарства.
Извоз воћа, улагање у рибњаке, пластенике, прераду
- Имамо раст производње малине, и у последње време ово смрзнуто воће извозимо у земље ЕУ, највише у Данску и Немачку. Повећане су и површине под јабуком и крушком, а њихове плодове извозимо у Руску Федерацију. Због одличних услова, велико је интересовање за производњу рибе, и због тога смо креирали додатне мере за изградњу нових, мањих рибњака, уз куповину опреме за њих. Желимо да промовишемо и производњу поврћа у заштићеном простору јер немамо велике производне површине, као и да помогнемо произвођачима да подижу нове пластенике. Издвојили смо и средства за повезивање примарне пољопривредне производње с прехрамбенм индустријом, путем кластера. Добре резултате већ бележимо у Херцеговини.
Како користите додатна средства, шта су вам приоритети?
- Морамо да схватимо да са поседима од просечно 3,5 хектара, који су још и издељени на по седам парцела, морамо да се окренемо производњи воћа и поврћа како бисмо с малих површина остварили додатну вредност. Ратарска производња може опстати само у подручјима где постоје велике површине, на укрупљеним поседима и с младим ратарима који поседују одговарајућу механизацију. Због тога се трудимо да различитим мерама наведемо људе да газдинства преведу на своје синове и унуке. Примера ради, ако је носилац газдинства млад човек до 40 година, на 30 одсто повраћаја за куповину механизације добија још 10 одсто. Исто важи и за жене-носиоце газдинства. Ако жене задржимо на селу, опстаће и то домаћинство и село. Због тога с неколико мера подржавамо женско предузетништво на селу. Од ове године за сваку бебу рођену на селу породица добија 250 евра. Није велики износ, али планирамо да га повећамо. Желимо да задржимо људе и зауставимо све већи одлив становништва у руралним подручјима. Села нам остају пуста и велики је проблем недостатак радне снаге за бербу воћа и поврћа – указује министар пољопривреде, изажавајући одлучност Владе Републике Српске да такве тенденције преокрене.
Разговарала: Јасна Бајшански
Добро јутро број 576 – Април 2020
