Текст и фото:
Жељко Дулановић
Осим што плени лепотом, бор је и лек за многе болести. Често се користи у народној медицини, од његових иглица и изданака мештани планинских села кувају чајеве и праве мелеме. Бор (pinus sylvestris) јако је корисна дрвенста биљка. Грађа која се „извлачи“ из старих стабала црног бора, такозваних столаша, најбоља је за брвнаре, док се његов луч, осим за потпалу ватре, користи и као природна замена за нафталин у борби против мољаца.
Планине западне Србије некада су биле пуне борова, старих по неколико векова, а данас их је свега неколико. Бор који поносно расте на самцу изнад Камене Горе код Пријепоља броји више од 500 лета. А такви су и мештани. Камена Гора је не тако давно словила за село с највише стогодишњака, а и данас овде има горштака који газе десету деценију. Кажу да своју дуговечност дугују животу међу четинарима, изниклим на љутом камену. Камена Гора у својим недрима скрива и 125 извора здраве и питке воде и више од 250 врста лековитих трава, па не чуди што је ово село још пре Другог светског рата званично проглашено за ваздушњу бању.
Лек из младица и из пупољака
Како је наука утврдила, лековита је и сама шетња мирисном боровом шумом. Бор, као и други четинари, садржи етарска уља која позитивно делују на организам, посебно на респираторне органе и на штитну жлезду.
– Гости с планине одлазе препорођени, и због тога долазе опет, неки и по више пута годишње. Овде дане проводе у активном одмору, јер сваки секунд проведен у царству четинара благотворно делује. Због тога су на Каменој Гори поред сеоских кућа и многи туристички објекти грађени по мери природе, од камена и дрвета, јер искуство каже да нема ни сна као у кући од боровине, када замирише луч – прича Живко Кијановић, председник Месне заједнице Камена Гора.
Није случајно, кажу горштаци, што се и санаторијуми за плућне болести подижу баш у боровим шумама. Есенцијално уље бора дезинфекује дисајне органе, чисти плућа и ослобађа бронхије од нагомилане слузи. Инхалација његовим иглицама или етерским уљем препоручује се свима који имају проблем с респираторним органима и пушачима, као свим становницима великих градова, где је ваздух пун смога и загађен.
Код бора, као и већине четинара, лековит је готово сваки његов део. Иглице, пупољци и шишарке најделотворнији су, међутим, уколико се скупљају током фебруара, марта и априла, када природа почиње да буја након зимског сна.
– Млади изданци бора, јеле и смрче садрже велику количину витамина Ц и могу се употребљавати у зимским месецима, када је потребно уносити више овог витамина него што је уобичајено. Од пупољака бора прави се лековити сируп, благо и сигурно средство против упорног кашља и за јачање имунитета. Боров катран добија се сувом дестилацијом бора и он је један од најмоћнијих биљних лекова за екцеме, лишајеве и псоријазу – каже Момчило Антонијевић, наш познати новинар и народни травар.
Осим витамина Ц, борове иглице садрже и витамин А, а чај припремљен од њих је пријатног укуса и мириса. Добар је за јачање имунитета, у одвајању и избацивању песка из бубрега, а помаже и убрзава и избацивање воде из организма, што доприноси регулисању крвног притиска. Борове иглице садрже доста лековитог етерског уља, због чега се често користе у превенцији болести дисајних органа, као што су кашаљ, промуклост и бронхитис.
Чај, мед и сируп боровог имена
Чај од борових иглица припрема се веома једноставно и брзо, као и остали чајеви од лековитог биља. Врх гранчице са двадесетак иглица опере се и кува у пола литра воде док не прокључа. Чај се онда остави да одстоји око пола сата, а затим процеди и пије два до три пута дневно, заслађен медом. Припрема мелема против бронхитиса изискује, међутим, нешто више времена, али сваки минут, проведен у овом послу, по здравље је злата вредан. Да би се направио, потребно је 300 грама свежих пупољака бора и 200 грама борових иглица.
– Свеже пупољке бора и борове иглице треба најпре промешати, па прелити преко тога три литра воде и потом кувати. Три дана заредом кува се по два сата. На крају трећег дана, када се маса охлади, процеди се кроз газу и измери, па се дода онолико меда колико има сирупа који је преостао након кувања. Чува се у тамној флаши, на сувом и хладном месту. Одрасле особе треба да узимају три пута дневно по једну кашику, а деца, у зависности од узраста, од трећине кашичице до пуне, и то три пута дневно – саветују мештани села на Златару.
А боров мед је тек прича за себе. Врло је редак и скуп јер нема цветно порекло, већ потиче од медне росе, односно, од слатких капљица које пчеле купе на иглицама и пупољцима бора. Најпознатији је сибирски боров мед и онај са грчког острва Тасос, док се у Србији не производи, јер у нашим шумама нема инсеката који подстичу лучење борових капљица.
Од младих борових иглица и пупољака прави се једнако лековит сируп, који се управо због његове лековитости у народу (додуше, погрешно) назива „боров мед“. Као и прави, добар је за ублажавање тегоба изазваних хроничним бронхитисом, јер благотворно делује на дисајне органе, а делује и против свих прехлада и назеба, „чисти“ плућа и најбољи је лек потив кашља.
– У стаклену теглу ставите најпре ред смеђег шећера, преко којег се ставља ред свеже убраних борових иглица и пупољака, па поново ред шећера, па на њега иглице и тако све до врха тегле. Завршни слој обавезно треба да је од шећера. Теглу затворите што боље и однесите је на сунчано, топло место, најбоље прозор, да се шећер лагано растапа. Да би се шећер потпуно растопио, и да би се сируп од борових иглица могао користити, потребно је да остоји најмање 40 дана. Овако добијени природни лек прави се у пролећном периоду, одмах по брању младих изданака – саветује новинар и травар Момчило Антонијевић.
Природна инхалација
Загрејте литар воде до кључања, скините с ватре и додајте две пуне шаке свежих борових иглица. Покријте главу пешкиром и дубоко на нос удишите пару. Издишите на уста. И тако најмање пет минута. После инхалације сат времена немојте излазити на хладноћу.
Уместо свежих иглица бора, у воду можете додати три до пет капи етарског уља бора, које још ефикасније делује на дисајне органе.
Купка од шишарки
Купка се припрема од борових и јелових шишарки и борових иглица, и веома је благотворна код херпеса, бола у зглобовима, осипа и чира на кожи. Припрема се тако што се пола килограма шишарки и пола килограма борових иглица стави у 10 литара воде да прокључа, а затим кува на лаганој ватри око 30 минута. Припремљена купка се додаје води за купање.
Мелем против екцема и псоријазе
За овај мелем потребно је 100 грама свињске масти, испране хладном водом да јој се одстрани со. Наше баке су маст обично испирале „у девет вода“, односно, девет пута под млазом хладне текуће воде.
Након што се препрана маст истопи на тихој ватри, и скине са шпорета, у њу се дода кашика боровог катрана. Ова смеса се добро измеша и потом сипа у чисту и суву кутијицу, а чува се на тамном и хладном месту. Маже се два пута на дан, ујутру и увече. Уз овај мелем, кажу травари, добро је пити чај од веронике.
