Корпе, које Божидар Камберовић из села Лепеница, код Владичиног Хана, плете од прућа црвене врбе, права су атракција за Врањанце кад год их у овај град донесе на продају. Увек се стационира поред неке клупе на пешачкој зони, где поређа корпе од најмање до највеће и чека купце. Много људи приђе да изблиза погледа изложене округле, четвртасте, плитке, дубоке корпе, крошње, кошчиће, мерице, али ретко ко од њих нешто купи. Иако га то понекад обесхрабри, он не одустаје од продаје.
Божидар се овим послом бави пуних четрдесет година. Занат је учио од свог оца Смаила и деде Дестана.
– Као дечак, док сам иза њих скупљао остатке прућа, непрестано сам се дивио њиховом умећу и зато сам, када сам физички ојачао тражио да ме науче да плетем корпе – каже Божидар.
Корпарски занат почео је да учи плетући данце. Његову основу би обавезно започињали отац или деда, а онда је потом настављао сам. Чим би направио грешку они су га враћали на почетак и тако све док није савладао његову технику, која се у корпарству сматра најтежом.
– У почетку ми никако није успевало да пруће у данцету сложим тако да може да издржи предвиђену тежину. Због тога сам морао тридесет дана заредом да плетем исту форму како бих је у потпуности савладао. На крају ми је пошло за руком, али од напора прсте готово да нисам ни осећао – прича са поносом наш саговорник.
Добрим мајстором у овом послу се, према његовим речима, постаје тек после три године интензивног плетења корпи. Тек тада је и он могао да исплете који год модел корпе је хтео. Каже да се тада упуштао и у плетење великих кошева које су људи користили за преношење сламе и сена до штала у којима се налазила стока. У својој понуди има корпе које служе за одлагање саксијског цвећа, слаткиша, воћа, ускршњих јаја. Плете и специјалне корпе за одлазак на пијацу, мерице за бербу грожђа, уношење дрва у кућу, али и за ношење дарова на свадбу.
Док прича о свом занату Божидрево лице је насмејано, али када се дотакне продаје његов осмех нестане. Каже да су корпари, практично, остали без посла када су почеле да се продају корпе од пластике.
– На продају се жале и крушевачки корпари који до тада нису имали праву конкуренцију у земљи. Људи воле да погледају корпе које продајем, диве се њиховој лепоти, али ретко ко купи. Толико мало продам да једва остварим зараду од које може да се преживи – тврди Божидар.
У послу му највише помаже супруга која са њим редовно иде у бербу прућа од црвене врбе и врбе раките. Када пруће донесе кући обавезно га остави да се просуши како би после тога могао да га скува у казану да буде савитљиво за плетење.
Текст и фото: Гордана Настић
