Један од разлога зашто волимо лето је разноврсно воће у чијим слатким и освежавајућим укусима уживамо у врелим данима. Благотворни плодови обично се једу свежи, али се и обилато остављају за зиму. Кајсије, брескве и нектарине су само део воћне палете.
Пише: Биљана Ненковић
Кајсије су сезонско воће које се једе сирово, сушено, у напицима, џемовима и посластицама. Воде порекло из Кине, а у Средоземље их је донео Александар Велики. У Старој Грчкој ову воћку су називали “златно јаје сунца”. Кајсија је кроз историју повезивана са бројним здравственим користима за људски организам, због својих јединствених органских једињења, хранљивих материја, витамина и минерала. Нутриционисти кажу да кајсија има седам основних разлога због којих је треба јести у сезони.
Изузетно су богате влакнима и добре за варење. Влакна стимулишу желудачне и цревне сокове који помажу апсорпцију хранљивих материја и разграђују храну ради лакше пробаве, а тако подстичу и рад метаболизма. Витамини А и Е у кајсији су важни за очување здравља очију. Састојци, попут зеаксантина и витамина Ц, штите очи од оштећења. Врло су хранљиве, а истовремено нискокалоричне, због чега се препоручују свима који желе да смршају. Одличан су избор за међуоброк.
Ова воћка штити срце од атеросклерозе и срчаног удара, као и од можданог удара. Велика количина витамина Ц, као и калијума и дијетална влакна, доприносе добром здрављу кардиоваскуларног система. Кајсије имају скоро све минерале, потребне за раст костију, као што су калцијум, магнезијум, фосфор, гвожђе и бакар. Због тога исхрана богата кајсијама може осигурати здрав раст и развој костију, као и превенцију различитих коштаних стања повезаних са старењем, укључујући остеопорозу.
Сушене кајсије су богате гвожђем, те се препоручују особама које се лече од анемије. А због обиља антиоксиданаса и витамина Ц одличне су за здравље и изглед коже. Они је штите од штетних спољних утицаја и УВ зрака и успоравају процес старења. Витамин Ц помаже у обнављају коже и изградњи колагена, а бета-каротен штити од опекотина изазваних сунчевим зрацима.
Нектарина, слатка апотека
Нектарина је коштуњичаво воће за које се дуго веровало да је настало укрштањем брескве и шљиве. Агрономи пак сматрају да је нектарина заправо једна врста брескве, која је кроз природну мутацију изгубила длачице. И ово воће потиче из Кине, где се узгаја више од 3.000 година. Одатле је донета у Средњу Азију, а затим у Европу и Америку. Највећи произвођач нектарина је њена матична земља, Кина. У Европи су то Шпанија, Француска, Грчка и Италија.
