Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА Бучино уље из Словеније право на наше трпезе

Бучино уље из Словеније право на наше трпезе

745

Сваке године из Јерузалема словеначког екипа мала, спремна и насмејана долази у походе Србији и Осечини. Овде су радо виђени гости, и можда више не гости, већ домаћи, одомаћили се. Колико им је лепо сваки пут кад дођу говоре њихови осмеси, задовољство које је лако видети на лицима и срце које вам пружају на длану. У том срцу је и позив да их посетите, да видите њихове три општине, њихове плантаже посебне тикве за бучино уље, ролате, колаче, месне прерађевине, све оно што производе. О оном најзанимљивијем, бучином уљу које има европски сертификат за каквоћу за Добро јутро, причала је Драгица Флорјанич.  

– Долазимо из места Јерузалема, Помурска Словенија. Овде смо гости петнаест година за редом и увек се радујемо доласку у Србију, јер смо стекли много пријатеља, а и ваши људи већ дужи низ година узвраћају посете. Дружимо се – рекла је гопсођа Флорјанич држећи у руци флашицу уља од бундеве које је и било повод нашег разговора. Прстом показује на етикету на коју су веома поносни.

– Један од наших производа, артикал којим се поносимо је бучино уље које има европски сертификат за каквоћу. Ово уље је освојило много медаља, а разлог томе је јер га правимо са контролисаном температуром. Семенке се пеку на температури од 80 до највише 100 степени, затим се кроз пресе цеди уље. Уље се оставља да се природно таложи две до три недеље у зависности од времена. Лети због врућина потребно је две недеље, зими три – објашњава гошћа из Словеније. А разлог због чега је њихово уље познато и тражено у Европи и код нас лежи на њивама и, наравно у бундевама,

– Код нас је изузетно сунчано поднебље, што бундевама прија. Гајимо словенску голицу која се показала најбољом у нашим условима.  За једну литру уља потребно је 33 бундеве или 2,8 кг семена – каже Драгица. Од семена бундеве праве и брашно, ролате, намазе, колаче. И, ако верујете на реч, све је врло укусно и мами вас да их посетите и уверите се на лицу места.

Текст и фото: Зорица Драгојевић