Нови живот старе јабуке
Пише: Светлана Мујановић
Старе, добре сорте, које нису толико родне, али су природно отпорне на многе болести, не захтевају бројна прскања и подносе сурове услове брдско-планинске климе у којима, „размажене“, високородне селекције не могу да опстану, све чешће добијају нову шансу. Будимка је једна од оних сорти која се враћа у воћњаке Златиборског округа, у условима суровије климе, у којима се ова сорта све више гаји као органско воће.
Бујна, родна и дуговечна
Светлију будућност ове сорте види и дипломирани инжењер Андрија Радуловићиз ПСС службе у Ужицу. Он каже да је будимка сорта јабуке неизвесног порекла. Претпоставља се да потиче из старе жупе Будимље, што јој и име говори. Код нас је највише има у сливовима Моравице и Ибра, односно око Ивањице, Ариља, Гуче, Лучана, Пожеге, Ужица, Новог Пазара.
Занимљиво је да се између два светска рата с подручја Пожеге у Европу извозило по неколико десетина хиљада тона јабуке, претежно будимке. На терену се могу наћи појединачна стабла или мањи засади, старости преко 80 година, која рађају и по 1.000 килограма јабука у врло екстензивним условима гајења. Бере се у првој половини октобра, а чува до маја.
– Будимка је бујна и дуговечна јабука, стабло на сејанцу дивље јабуке у пуној родности развија врло високу и доста растреситу круну велике родности – указује овај стручњак. – То је јабука брдско-планинског подручја, успева до 800 метара надморске висине, одговарају јој плодна, релативно лака и умерено влажна земљишта и северни положаји, пратилац је букве и папрати.
Најбоља је за прераду
Овој сорти одговарају свеже ноћи, умерена влажност и благо струјање ваздуха. Отпорна је према зимским и позним мразевима, а осетљива према суши, магли и проузроковачу чађаве краставости (Venturia inequalis). Диплоидна је сорта, полен одлично клија. Цвета средње позно. Добро је опрашују сорте златна праменка, јонатан, златни и ружичасти делишес. Касно почиње да рађа, посебно на сејанцу дивље јабуке. У повољним природним условима и уз редовну агротехнику, сваке јесени даје висок и не баш квалитетан род.
– Плод је средње крупан, лоптастоколачаст, често асиметричан са зеленкастожутом, глатком покожицом која је са сунчане стране бледорумена – објашњава инж. Радуловић.
Ова сорта има и велику ману. Беличасто, чврсто, слатко до благо кисело месо није довољно сочно и доста скромног је квалитета. Будимка добро подноси ручну бербу и транспорт. На месту убоја на плоду се ствара заштитна плута тако да не труне, а користи се најчешће за индустријску прераду у сок, концентрат, пектин и за сушење. Ваља нагласити да будимка није погодна за савремене засаде.
