Милош Симеуновић из села Бабина Лука код Ваљева тек треба да постане инжењер пољопривреде, а већ је себи обезбедио радно место. Овај апсолвент Пољопривредног факултета у Земуну на смеру за воћарство и виноградарство, има 24 године и, док приводи крају испите, гаји црну рибизлу и прави сок од ње. Каже да жели да, кад дипломира, већ има нешто своје. Прави свој бренд и пун је оптимизма да ће у томе успети.
Црну рибизлу на породичном имању у селу Бабина Лука он и његови родитељи засадили су 2017. године. Након консултација с пријатељима из Косјерића, који су већ имали засад, одлучио је да за почетак направи своју малу плантажу од 25 ари.
Планира нове засаде и прераду
– Имам 600 биљака сорте титанија. Ваљевски крај је познат по производњи шљива и имамо је на породичном имању, али смо на мој наговор одвојили једну парцелу за црну рибизлу. Све су се примиле и задовољан сам родом. Она даје од три до пет килограма по биљци. Моје село је на 250 метара надморске висине. Мада сам знао да њој одговара најмање 600 метара, ризиковао сам и успело је – каже Милош Симеуновић.
Он додаје да се црна рибизла лако размножава, да се добро прима, те да јој од заштите скоро ништа није потребно.
– Превентивно сам третирао засад Бордовском чорбом, која је одличан фунгицид и бактерицид. Али, генерално, црну рибизлу не нападају штеточине и болести. С те стране је изузетно исплатива и веома захвална за органску и еколошку производњу. Што се тиче пласирања рода, постоје хладњаче које откупљују ову врсту воћа и цена је већ неколико година око 120 динара. Из домаћих засада на наше тржиште стиже тек око 10 одсто, док се остатак увози. Надам се да ће се тај однос променити, јер размишљам да за неку годину проширим засаде – каже нам Милош.
Од дела рода Милош прави сируп, односно, сок. За сада још испитује тржиште, али је свестан да прерађени производ увек има вишу цену од сировине. Каже да се црна рибизла у његовом крају бере и пребира ручно. Меље се, цеди и одваја од семенки, такође ручно, па тек онда се пастеризује.
Подршка породице и – државе
Сируп од црне рибизле ове године понудио сам на тржишту и може се рећи да га тек анализирам. Тек следеће године имаћу праву информацију, али верујем да ћу наћи своје купце. Ова воћка је специфична и ретка код нас. Људи још нису навикли на њу. Има киселкасто-слатки укус, а каратеристична је по томе што оставља краткотрајну плавичасту боју у устима – додаје овај будући инжењер пољопривреде.
Пред њим је дуг и напоран процес, али он је одлучио да се окуша у овој производњи и пре него што дипломира. Каже да не види себе како ради у некој фирми за плату, већ жели да искористи ресурсе које има и тако сам себи обезбеди егзистенцију. Подршка породице му је од пресудног значаја и што је најважније, има је. Ако његов покушај успе, значило би му када би имао и подршку државе, која би помогла у куповини опреме за прераду. Од црне рибизле може да се прави и џем, желе, слатко.
– Тада бих и проширио засад. Имамо укупно четири хектара земље и исто толико шуме. Гајимо шљиве и бавимо се ратарством. Имамо и ливаде, тако да има простора да се размишља у том правцу. Село Бабина Лука је прелепо, али мало скрајнуто. Потребна нам је боља инфраструктура – објашњава Милош.
Плод и лист пуни здравља
И поред недостатака, он је одлучио да се не одрекне села. Судећи по његовој досадашњој упорности, његова замисао могла би до краја бити успешна. Засада црне рибизле у његовом крају нема, а прва велика плантажа од два хектара је тек у Шапцу. Док на обронцима његовог села не никну нови засади, он објашњава заинтересованима благодети овог воћа.
Плодови црне рибизле богати су витаминима, шећером и органским киселинама. Имају највећи садржај витамина Ц од свих воћних врста, чак 4 до 8 пута више него у лимуну и поморанџи. Поред тога, садржи велике количине антоцијана и других антиоксиданаса, често много више од неких данас популарних воћних врста страног порекла.
Погодна је за органску производњу, а плодови имају вишеструку намену. Уље црне рибизле које се прави од семенки, препоручује се особама које пате од псоријазе, а лист је веома ефикасан биљни лек за реуматизам, добро средство против реуматоидног артритиса. Показало се да лист ове биљке делује одлично на све тегобе које настају од претеране, неконтролисане и неадекватне реакције имуног система, па се чај, тинктура и екстракт препоручују и код алергијских тегоба.
Лист рибизле, поред флавоноида, садржи и танине, што је посебно занимљиво за људе које мучи Кронова болест или хронична упала дебелог црева. Плод црне рибизле лечи и разне инфекције, посебно органа за мокрење, а јапански научници утврдили су 2001. године да плод и уље црне рибизле имају антивирусно деловање, првенствено на вирус грипа. Користи се у лечењу плућа, високог притиска и малокрвности
Значај скраћивања и орезивања
Без обзира на то да ли је садња обављена у јесен или пролеће, посађене саднице скраћују се у пролеће на 3 до 4 пупољка. У другој години, на пролеће се оставе 3 до 4 правилно распоређена изданка, а остали се избацују из основе. У трећој години се поред двогодишњих изданака опет оставе 3 до 4 прошлогодишња, а остале гране избацују се из основе. Код црне рибизле, од четврте године се, поред остављања 3 до 4 прошлогодишња изданка, из жбуна уклањају најстарији, трогодишњи изданци. Оваквим орезивањем жбунови ће увек изгледати млади и витални, и имаће довољан број младих грана на којима се добијају квалитетни плодови.
Воли влагу и кисела земљишта, отпорна на мраз
Црна рибизла има посебне захтеве за падавинама и високом релативном влажношћу ваздуха, па је за њу погодна већа надморска висина од 600 па до 1.200 метара. Засади црне рибизле дају род око 15 година. Отпорна је на ниске температуре и мраз. Вегетација почиње већ на 5 степени, а цвета на 12. Одговарају јој подручја с најмање 800мм падавина годишње, као и нешто киселија земљишта са пХ 5 – 6.
Сорте црне рибизле углавном су самооплодне, па ипак, опрашивање је сигурније када је у засаду заступљено више сорти. Припрему земљишта треба завршити најдаље до ране јесени, тако да се на добро уређеном земљишту садња може обавити у јесен. Садња се може обавити од октобра до априла. Најбоље резултате даје јесења садња јер ће се саднице боље укоренити. Саднице морају бити здраве и сортно чисте, и са добро развијеним жиличастим кореновим системом.
Садњу је најбоље обавити по облачном времену у умерено влажно земљиште. Ручна садња се обавља у ископане јаме при чему се води рачуна да садница буде неколико центиметара дубље посађена него што је била у матичњаку. Око саднице се постепено нагрће растресита земља, а затим се она сабије.
Црна рибизла је жбунашица. Сади се на растојању 2 до 3,5 метра између редова, а 1 до 2 метра унутар реда. Размак зависи од бујности сорте, плодности земљишта и начина бербе. Уколико се не би орезивала, онда би појава једногодишњих изданака била смањена и такви жбунови давали би све слабији род и брже би пропадали. Зато се жбунаста сорта мора орезивати сваке године, да би се подстакло избијање нових изданака. Тиме се повећава родност и животни век жбуна.
