Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД БУДУЋНОСТ ВИНАРСТВА ЈЕ У ЛОКАЛНИМ СОРТАМА: Мале винарије имају иницијативу

БУДУЋНОСТ ВИНАРСТВА ЈЕ У ЛОКАЛНИМ СОРТАМА: Мале винарије имају иницијативу

49
A sunset view of Provence wine region in the South of France

Пред почетак октобра 2020. године, а то је месец у којем се славе вина од прокупца, Србијом се пронела вест да је на чувеном оцењивању вина Decanter у Лондону један прокупац освојио златну медаљу. Ово такмичење познато је по ригорозном систему оцењивања, тако да злато за нашу аутохтону сорту винове лозе значи да је прокупац заиста сорта за велика вина.

Али, свака медаља има и другу страну, па тако и са виноградарством и винарством Србије. Тамна страна медаље је у чињеници да се површине под виновом лозом и даље смањују, иако је тај тренд у последњој деценији у значајној мери успорен. Разлог за смањење површина може се тражити у трансформацијама кроз које је српско виноградарство пролазило деценијама уназад. Код неких грана пољопривреде и привреде промене се могу извести за годину или две, код виноградарства и винарства то није случај. Пре 30-ак година велики системи имали су велике површине под виновом лозом, али су они угашени, или су пропали или преживели неке видове приватизације. Последица свега је губитак значајних површина винограда.

Знање даје квалитет

– С друге стране, појавио се велики број, а верујем да ће тај број бити још већи, малих индивидуалних произвођача вина. Ове винарије преузимају иницијативу и постају стуб развоја српског виноградарства и винарства. Треба напоменути да је европско виноградарство базирано баш на породичним винаријама. У том смислу пратимо тренд Европе и неке видове производње који су и раније, пре пола века, постојали на овим просторима, каже проф. др Драгослав Иванишевић с Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Према његовом мишљењу, у последњих 15 година трансформација нашег законодавства у овој области спроведена је веома успешно. Имамо законе који су, како каже Иванишевић, усаглашени с онима у Европској унији. Регулативе се непрекидно мењају, па је тако у току припрема новог Закона о вину који треба да узме у обзир новонастале промене. Пре 10 година усвојена је и рејонизација и она се имплементира, а успостављен је и систем ознаке географског порекла. Може се рећи да је сектор виноградарства и винарства највише регулисан у области целокупне пољопривреде. У последње две године број малих винарија увећавао се за по 10 одсто. Подаци говоре да смо пре две године у Винском регистру имали око 400 винарија, а данас их је 441.

Ваља напомнути да управо мале породичне винарије имплементирају савремену технологију и савремена знања, што се одражава и на квалитет вина. У последње 2-3 године српска вина су у великој мери награђивана на многим такмичењима широм света. У нашем сортимену доминирају светски познате сорте и мало је учешће домаћих сорти, и старих аутохтоних, и новостворених. А баш та група домаћих новостворених сорти у задњих неколико година преузима примат када је у питању цела Европа. Ту се не мисли на површине, већ на интерес произвођача за подизање нових оваквих засада – објашњава наш саговорник и додаје да су локалне сорте, у које се убрајају и аутохтоне и новостворене, веома значајне.

Подсећамо на то да је крајем 2020. године Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде на 10 година усвојило Програм развоја мера за сектор виноградарства и винарства.

– Сматрам да овај стратешки документ има доста добрих сегмената али, он се још увек не имплементира у довољном обиму. У том програму зацртан је циљ да се за 10 година површине под активним виноградима, уписаним у Виноградарски регистар, повећају на више од 20.000 хектара. За маркетинг спских вина веома је битно повећање учешћа локаних сорти у укупном сортименту. Ове сорте веома су значајне и за развој винског туризма, који се као туристичка грана и највише развијао до појаве пандемије ковида – закључује проф. Иванишевић.

Нова ера омиљеног вина Цара Лазара

Наше најпознатије новостворене сорте винове лозе су пробус, сила морава, петра, неопланта… док се за прокупац, тамјанику и смедеревку са сигурношћу може рећи да су аутохтоне сорте.

Радмила Копривица, мастер воћарства и виноградарства у ПСС Београд, подсећа на то да је прокупац званично признат као српска аутохтона сорта, са дугом историјом која вуче познате корене из средњег века. Својевремено најраспрострањенија сорта на овом делу Балкана, а однедавно најбоље оцењено српско вино на интернационалној сцени, прокупац све више привлачи пажњу домаће, али и светске јавности где одушевљава највеће енолошке стручњаке.

Познато је да је Цар Лазар у свом пехару највише волео вино прокупац. Сем тога, у једној од повеља кнегиње Милице из 1395. године потврђује се да она поклања виноград манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори и тада се први пут помиње словенско име Прокупља. Књегиња Милица у поменутој повељи и указује да је тај крај богат виновом лозом, што потврђују записи путописаца који су се у то доба кретали путем од Цариграда ка Риму.

То је време првих потврда о постојању сорте прокупац, која је златно доба дочекала одласком Турака. Та ера прокупца траје до шездесетих година двадесетог века, кад се зарад масовне, индустријске производње вина и увођења интернационалних сорти, али и гајења ратарских производа, убрзано крче стари виногради, а прокупац готово нестаје из српског сортимента. Тек појавом малих и средњих винарија, четири деценије касније, враћа се свест о потенцијалима ове сорте, а ми се враћамо винским коренима Србије, па се сад готово може говорити о правом тренду стварања нових засада, али и све већим успесима вина од ове сорте – објашњава Радмила Копривица, мастер воћарства и виноградарства у ПСС Београд.

„Краљ Жупе“ у безброј издања

За прокупац се каже да је „краљ Жупе” јер је ту на неки начин постао и опстао. Историјски посматрано, у доба највеће славе је као црвена сорта владао Србијом, али и већим регионама Бугарске. У доба кад му је запретило истребљење, било га је углавном у Жупи и нешто мало према Смедереву. У нашој земљи ова сорта има и своје синониме -прокупка, црнка, нишевка, каменичарка, рскавац, никодимка, док је у Бугарској зову зарчин, у Северној Македонији скопско црно, а у Руској Федерацији мајски чорни.

– Од грожђа ове врсте производи се квалитетно црвено или ружичасто вино. Оно је хармонично, питко, светлоцрвено и неутралног мириса. Није реч о претенциозном вину и оно се не може поредити с кабернеом у танинској снази и структури, али уз добре агротехничке мере, низак принос и пажљиву ферментацију и мацерацију, могу се постићи добри резултати кад је реч о нежнијем вину са 12 до 13 одсто алкохола, које мирисним нотама вуче на трешњу, друго црвено воће, чак и ружине пупољке – објашњава наша саговорница.

Позната ружичаста вина од прокупца су Рубинова ружица, Жупска ружица, Навипова ружица, Јагодинска ружица, Власотиначка ружица и друга. Прокупац је привредно веома значајна сорта за централну Србију и за Косово и Метохију.

Вински путеви Србије

Проф. др Драгослав Иванишевић каже да су наша сеоска домаћинства препознала значај винарства и виноградарства, а винарије су препознале значај винског туризма. Сада постоје одређени капацитети који могу одговорити потребама винског туризма, али то апсолутно није довољно и има доста простора за напредак. Развој винског туризма сигурно је везан за неке наше специфичности, које пре свега подразумевају заштиту географског порекла и веће учешће локалних сорти.

Наш вински туризам обухвата 17 винских путева који откривају богатство и разноликост историјске и винске традиције. Винородна Србија, као најшири појам, подељена је на три региона: Централна Србија, Војводина и Косово и Метохија. У оквиру њих постоје 22 виноградарска рејона, у чијем је саставу 77 виногорја. Регион Централна Србија има 13 рејона, 55 виногорја и 10 винских путева: Шумадија, Поморавље, Жупа, Топлица, Лексовац, Врање, Ниш-Књажевац, Неготинска крајина, Поцерина-Ваљево, Београд, Подунавље. Регион Војводина има седам рејона, 15 виногорја и пет винских путева: Срем-Фрушка гора, Бачка, Суботица, Вршац, Банат. Регион Косово и Метохија има два рејона, седам виногорја и два винска пута, Северена Метохија и Јужна Метохија

У брошури Туристичке организације Србије под насловом „Србија – путеви вина“, која је својеврстан водич кроз винске регије, рејоне и виногорја Србије, а пре свега, водич кроз вина Србије, пише да је у последњих двадесет година у виноградарству Србије дошло до квалитативног напретка.

Високи приноси за велика вина

– Прокупац развија веома бујан чокот с усправним ластарима. Врх младог ластара је црвенкастозелене боје и јако је маљав. Зрео ластар је средње дебљине или дебео, с кратким или средње дугачким интернодијама љубичасте боје. Боја коре ластара је црвенкаста. Одрасли лист је средње величине или велики, цео или троделан. Петељкин синус је облика слова „V“. Лице листа је глатко, голо, а наличје маљаво. Лист је тамнозелене боје и у јесен добија црвенкасту боју. Нерви на лицу листа су црвенкасти. Зупци су крупни. Петељка листа је средње дужине, црвенкаста – каже Радмила Копривица.

Од ње сазнајемо да је цвет прокупца морфолошки и функционално хермафродитан. Грозд је средње величине, ређе велики, цилиндрично-купастог облика, средње збијен. Петељка грозда је кратка и зељаста. Бобица је средње величине, округла или благо пљосната са дебелом покожицом, тамноплаве боје, са многим тачкицама и посута обилним пепељком и израженим пупком. Реч је о веома позној сорти са дугом вегетацијом. Грожђе сазрева између 3. и 4. епохе. Веома је приносна сорта, а род грожђа прокупац варира од 15.000 до 20.000 кг/ха.

– Код ове сорте оплодња је нормална и редовна. Прокупцу одговара кратка резидба те се кондири орезују на 2 до 3 окаца. Узгојни облици су сви они на којима се може применити кратка резидба. У старим виноградима гаји се уз колац или без њега, што омогућавају чврсти и усправни ластари. Када се говори о типовима земљишта, може се рећи да најбоље резултате даје на сувим, пропусним, растреситим, каменито шљунковитим, умерено плодним и топлим земљиштима – каже Радмила. Сем тога, ова винова лоза средње је отпорна према пепелници, а веома је осетљива на пламењачу. Према сивој плесни има изражену отпорност. Такође, средње је отпорна на зимске мразеве, окца измрзавају на – 16 Ц.

Пише: Јасна Бајшански