Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ČAČANSKA RODNA: Rodnost najveća prednost

ČAČANSKA RODNA: Rodnost najveća prednost

2937

Piše: Biljana Nenković

Posle skoro 50 godina od nastanka čačanske rodne, stručnjaci za voćarstvo i dalje prate mane i prednosti ove šljive. Za pola veka postojanja ove sorte oscilacije su se kretale od prevelikih nadanja da će u potpunosti zameniti požegaču i madžarku, pa do toga da neće niko da je gaji. I pored oprečnih stavova, ona je i dalje pristuna u voćnjacima širom Srbije i Evrope.

Nastala je ukrštanjem stenleja i požegače. Hibridizacija je sprovedena 1961. godine, a za sortu je priznata 1975. godine. Stručnjaci se još uvek bave pitanjem kako da prevaziđu neke od problema u gajenju čačanske rodne. Prof. dr Ivan Glišić s Agronomskog fakulteta u Čačku, navodi da je njena prednost, kao što joj i samo ime kaže, izuzetna rodnost. Krasi je i odličan kvalitet plodova i polivalentna upotrebna vrednost. Pozitivna strana je u tome što je samooplodna sorta.

 Grane, savijene do zemlje, nisu za pohvalu

– Međutim, uočena su dva osnovna nedostatka čačanske rodne. Prvi je da je ova sorta sklona prerođavanju, a to vodi ka alternativnoj rodnosti, odnosno, velikom broju sitnih i nedozrelih plodova. Proizvođači često vole da se pohvale fotografijama savijenih grana ove šljive do zemlje, ali to nije za pohvalu. Prerođavanje nije dobro, jer se dobija mnogo sitnih plodova loše boje, a sledeće godine stablo je bez cveta. Postavlja se pitanje kako se boriti s ovim problemom. Potrebna je nešto specifičnija rezidba, jer ova sorta najveću količinu roda nosi na dugim, mešovitim rodnim grančicama. Ona se ne može rezati kao ostale sorte. Svaki vegetativni prirast, pa i vodopija je od koristi. Nerezonski prirasti u kruni, koji su kod svih drugih voćnih vrsta za uklanjanje, kod čačanske rodne mogu da se iskoriste i treba ih rezati tako da dobijemo što veći broj kratkih, cvetnih grančica, a ne majskih buketića – ukazuje prof. Glišić.

Teži se da se ovakvom rezidbom obnovi vegetativni prirast i da se rod što više prebaci na kratke, cvetne rodne grančice. Ona se praktično mora rezati kao breskva, kako bi joj se svake godine zamenio vegetativni prirast. Korekciju u letnjoj rezidbi treba obaviti početkom juna. Reč je o blagoj korekciji obešenih grana, koji su do zemlje, čije krajeve treba ukloniti, iseći.

Druga mana čačanske rodne je osetljivost na virus šarke. Ova sorta nije osetljiva kao požegača ili madžarka, ali ispoljava osetljivost, i to vodi ka prevremenom opadanju plodova.

Sorta zahtevnija od drugih

– Ovde je jasan odgovor da treba da imamo zdrav sadni materijal. Međutim, postavlja se pitanje da li već zaražena stabla treba vaditi ili ne. Sproveli smo ogled, gde smo tokom prve tri nedelje avgusta, kada opadaju plodovi zbog virusa šarke, skupljali opale šljive. Analizom tih plodova, koji se uglavnom koriste za rakiju, došli smo do zaključka da imaju dovoljan sadržaj rastvorljive suve materije (RSM). Plodovi rodne koji opadaju početkom avgusta nemaju loš sadržaj RSM, a sadržaj šećera prati tu dinamiku. U drugoj polovini avgusta sadržaj šećera u opalim plodovima bio je oko 10 briksa, ali je sadržaj ukupnih kiselina bio zabrinjavajući. Plodovi koji su opadali do 10. avgusta imali su veći sadržaj kiselina u plodu, nego što je to svojstveno čačanskoj rodnoj, ali je u drugoj polovini avgusta sadržaj kiselina opadao. Kada se posmatra odnos sadržaja rastvorljive suve materije i kiselina u plodovima koji opadaju oko 10. avgusta, oni imaju poželjnu razmeru – zapaža prof. dr Glišić.

Prinos na zdravim stablima i onim zahvaćenim šarkom bio je sličan, a zaključak ovog stručnjaka je da sorti čačanska rodna treba više nego što obično dajemo šljivi.

– Šljivi je, inače, namenjeno mesto na najlošijem zemljištu, na rubovima i međama. Ova sorta to ne trpi i traži dobre uslove po pitanju hrane i vode i odličnu rezidbu pa će, iako dođe do šarke, ona te probleme lakše podneti – kaže Glišić.

Vratiti požegaču u voćnjake

Prof. dr Zoran Keserović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu zalaže se za vraćanje požegače u voćnjake.

– Još 1988. godine na kongresu u Čačku rekao sam da će čačanska rodna teško zameniti požegaču. U opisu je stajalo da je ta sorta tolerantna na šarku. Pokazalo se da nije i da je glavni problem virus, iako on ne bi trebalo da je problem, jer to može da se reši zdravim sadnim materijalom. Moramo polako vraćati požegaču. Nije čudo što požegača u otkupu sad postiže najveću cenu. Rečeno mi je svojevremeno da onog trenutka kada smo izgubili požegaču, madžarku i crvenu ranku, ne pobeđujemo više kada su u pitanju dobre rakije.