Аерација – Поступак којим се у контакту с ваздухом омекшавају вина богата танином.
Арома буке – Скуп мирисних састојака у вину које осетимо чулом мириса. Термин „буке“ користи се по истом основу али за старија, одлежала вина.
Ароматизовано вино – Вина у која се додају ароматичне твари. Код нас је најпознатији бермет, а у свету марсала и вермут.
Барик – Буре од храстовине запремине 225 литара, оригинално коришћено у Бордоу, данас распрострањено по целом свету. У њему сазрева младо вино, најчешће 12 месеци, приликом чега дрво, између осталог, даје вину додатни мирис, боју и укус.
Бело вино – Вино произведено од грожђа белих сорти винове лозе. Боја може да иде од сасвим бледе до златножуте боје.
Берба – Назив за брање грожђа које се најчешће дешава у септембру и октобру, али постоје и касне бербе које могу да се протегну до средине новембра, као и ледене која се одвија када је температура најмање -7 степени Целзијуса, тачније, зрно мора бити замрзнуто.
Врење – Приликом врења вина шећер у мошту се уз помоћ квасца претвара у алкохол и угљен-диоксид. Врење се може зауставити филтрацијом и сумпорењем како би у вину остао део непреврелог шећера.
Врхунско вино – Под врхунским вином подразумевају се вина с контролисаним и ограниченим географским пореклом.
Географско порекло – Вина с ознаком географског порекла подразумевају вино произведено искључиво од грожђа из виноградских подручја (рејона, подрејона и виногорја), контролисаног порекла, контролисаног порекла и квалитета или контролисаног порекла и гарантованог квалитета.
Дегустација – Пробање појединих вина с намером да се касније направи његова објективна процена, при чему се узимају у обзир изглед, боја, мирис, укус и општи утисак. Дегустатори треба да имају способност разликовања сортности и препознавања различитих арома и екстраката у вину, те да умеју то и јасно да дефинишу приликом описивања.
Декантирање – Пажљиво претакање вина у посуду како би се уклонио талог и омогућило вину да пре конзумирања буде дуже у додиру с кисеоником и боље развије ароме.
Дубина– Особина финих вина да пружају осећај вишеслојности укуса, а не да су равна и једнодимензионална; позитивно својство.
Дужина – Особина финих вина која чини да се осећај вина задржава дуж целог језика.
Елеганција – Односи се на вина која остављају фин, деликатан утисак, тј. нису јака нити агресивна. Сматра се позитивном особином.
Живахно – Означава вино чије се особине живо региструју свим чулима. Вино може изгледати јасно (енгл. bright), или имати јасне ароме и укусе; у оба случаја, супротан термин је збркано.
Заостали укус – Завршница или афтертејст је утисак који вино оставља у устима када га прогутате, практично, ароме које се враћају у нос након гутања вина.
Заокружено – Описује вина која се не доживљавају у устима ни као равна ни као ћошкаста. Заокруженост се односи на структуру вина – тј. на његову специфичну комбинацију киселости, танина, слаткоће и алкохола, од које зависи текстура и осећај који вино оставља у устима.
Збркано – Вино нејасног и замућеног карактера. Термин се може односити на изглед вина, његове ароме и укусе, па и на његов општи стил. Негативна особина
Зрење – Период одлежавања у винарији током којег се вино развија до стања у коме је спремно за флаширање; процес развоја коме се подвргавају фина вина након флаширања.
Искричаво – Вино освежавајућих киселина.
Карактер – Када се каже да неко вино има карактер, мисли се да носи карактеристичне одлике поднебља (тероара) у којем је настало.
Квалитетно вино – Вино са географским пореклом произведено од грожђа једне или више сорти и са израженим квалитетним карактеристикама за сорту или сорте које потичу из једног подрејона или највише два суседна подрејона.
Купажа – Мешање више врста или типова вина.
Лагано вино – Вина с ниском концентрацијом танина и нижим уделом алкохола. Одликује их питкост и нижа енергетска вредност у односу на тешка вина.
Ледено вино – Висококвалитетно дезертно вино које се производи од бобица које су приликом бербе и муљања природно смрзнуте. Има високу количину шећера и киселост, али је због начина производње јер је тек свака десета или петнаеста врхунска берба ледена, једно од најскупљих вина.
Младо вино – Вино које није прошло кроз потпуну технолошку обраду, већ само кроз делимичну или целу ферментацију.
Оксидација – Хемијска реакција до које долази услед контакта вина с кисеоником, при чему вино мења боју и добија другачији мирис, боју и укус.
Органско вино – Вина настала од грожђа узгајаног без вештачких адитива за одржавање квалитета рода.
Пенушаво вино – Вина с повећаним присуством угљен-диоксида, услед чега се приликом сипања у чашу пене. Назив шампањац означава пенушава вина настала у француској регији Шампањ.
Појачано (фортификовано) вино – Вина настала додавањем алкохола (бренди) током ферментације, чиме се прекида тај процес, задржава висок проценат преосталог шећера и повећава алкохол на око 20 процената. Најпознатији пример оваквих вина су порто, вермут и шери.
Полуслатко вино – Вино које садржи од 12 до 50 грама грама непреврелог шећера у литри.
Полусуво вино – Вино које садржи од четири до 12 грама непреврелог шећера у литри.
Розе – Светлоцрвено вино добијено од црвеног грожђа на начин да се кожице плода, које садрже боју, одвајају пре или непосредно након почетка врења.
Слатко вино – Вино с остатком шећера вишим од 50 грама по литри. Остале категорије вина у односу на количну шећера су суво, полусуво и полуслатко.
Сомелијер – Стручњак за вина.
Сорта – Назив за скуп винове лозе који припадају истој врсти. Процена је да данас у свету постоји више од 20.000 сорти винове лозе!
Стоно вино – Најнижа квалитетна категорија вина у Србији. Ово су вина од једне или више сорти без географског порекла.
Суво вино – Вино без остатка природног шећера или максимално до четири грама по литри.
Танини – Супстанце које имају важну улогу у дозревању вина. Налазе се у петељкама, коштицама и кожицама грожђа и муљањем доспевају у сок. Вино добија додатне танине држањем у дрвеним бурадима. Танини имају конзервирајуће деловање, па су важан састојак вина намењених за дуже чување и имају повољан утицај на људски организам.
Тело – Утисак који вина остављају у устима и на основу тога разврставају се на лако, средње и пуно тело.
Тероар – Израз који обухвата врсту тла и микроклиматске карактеристике винограда из којег се добија грожђе за одређено вино. Вина у којима се осећа карактеристични тероар посебно су на цени.
Ферментација – Природан процес којим се шећер из грожђаног сока претвара у алкохол (чиме се сок претвара у вино), под дејством квасаца.
Хармонично вино – Добро балансирано, односно складно вино у ком су уравнотежене све битне компоненте (алкохол, киселине, арома, сласт…) тако да се ниједна посебно не издваја.
Црвено (црно) вино – Вино произведено од грожђа црвених (црних) сорти. Боја се креће од црвене до загазито љубичасте.
Шира – Под широм се подразумева течан производ добијен после муљања грожђа, са стварним садржајем алкохола највише до један одсто.
