Производња свиња једна је од најзначајнијих привредних грана, посебно у систему „од поља до стола“. Фармер је упослен свих 365 дана у години, и то значајно више него грађевински сектор, на пример. Профит по животињи или килограму живе ваге увећава се пропорционално чињеници да ли се производи полутрајни или трајни производ. Индекс обрта капитала на годишњем нивоу за прасилиште износи 2,0 – 2,5 пута, за одгајалиште 6,0 – 8,0 пута, а за товилиште 3,0 – 3,5 пута.
Знање уместо навика, промене и иновације уместо традиционализма, само су неки од захтева који са собом носи савремени приступ управљачкој делатности. Из анализе Норд-Вест берзе на основу шест година, видљиво је да цена прасади има циклична кретања и да ће 2020. и почетак 2021. године бити врло неизвестан по питању откупне цене прасади за тов, кажу у компанији САНО. Тренутна цена од 27 евра по грлу је најнижа у последњих шест година, али је у 2020. години забележена и највиша цена прасади за тов од 83 евра по грлу. Такође, варијабилност распона између најниже и највише цене у 2020. години била је највећа у односу на свих шест година. Почетком сепетембра појава афричке куге свиња у Немачкој оборила је цену прасади за 30% јер Немачка до даљег има забрану извоза свиња на тржиште Кине и Јапана, па је наступила велика понуда прасади на ЕУ тржишту, што је очекивано довело до снажног пада цене живих свиња на тржишту ЕУ.
Фарма је фарбрика за производњу прасади (мала или велика), где је удео менаџмента у коначном резултату у границама 70–80%. Треба знати да овај облик производње није високоакумулативан, нема високу економску вредност по грлу, а и обрт капитала није довољно висок. Зато фармери треба да раде дугорочне производне стратегије, темељене на конкретним чињеницама, кажу у САНО.
Потребно је континуирано радити на повећању производње домаће сировине за прераду, свако на својој фарми, јер се процењује да је тренутни индекс самодовољности у Србији за свињско месо тек 40%. Свињарску производњу карактерише цикличност и у шпицама раста понуде и потражње цене изразито флуктуирају, што резултира раздобљима диспаритета цена, а тиме последично и производних губитака. На тржишту Словеније, Хрватске и Србије нема довољног броја прасади за тов, јер је домаћа производња замрла. Исто тако, ова домаћа производња прасади такође треба да буде усклађена с потребама прерађивачке индустрије – у производњи треба да се користе модерни генотипови женских линија, као и врхунски терминални нерасти који ће осигурати квалитет на самој линији клања.
Производња прасади се не сме препустити случају него је нужно системско планирање и подизање производње. Криза због пандемије коронавируса указала је на нужност повећања домаће производње у сваком њеном сегменту. Зато је важно потражити помоћ консултаната, што ова компанија нуди својим клијентима, а услуге обједињују исхрану, технологију, менаџмент и генетику.
