NOVI BIZNIS DRAGANA MADŽOVSKOG
Dragan Madžovski, vlasnik zlatare u Pančevu se od stresa izazvanog poslom brani „šetnjama“ po plantaži oraha u ataru Kačareva. Ima ih deset hektara, prava lepo negovana šuma i u ovom veoma ozbiljnom, a istovremeno i rekreativnom radu, pomažu mu Stefan i Aleksa, sinovi, takođe učeni zlatari koji će po svemu sudeći ispeći i voćarski zanat.
Draganov povratak prirodi bio je delotvoran, a to iz svog ugla potvrđuje i profesor dr Zoran Keserović jer je orah, po njegovi rečima, siguran biznis. Reč je, po njemu, o jednom od najboljih zasada oraha na našim prostorima. Preovlađuje američka sorta čendler, sađen na razmaku od 8 metara između redova i četiri metra između sadnica u redu, uz odgovarajuće prisustvo i francuske lare koja je ovde u ulozi oprašivača.
– Prednost čendlera je visoka i lateralna rodnost, ali i meka ljuska – kaže, lomeći jedan orah rukama i pokazuje nam masivno zlatnožuto jezgro ploda, baš onakvo kakvo tržište traži. Zato dobar deo roda završi u samouslugama, gde se prodaje u ljusci, u pakovanjima od po pola kilograma – dodaje da je američke sadnice nabavio u Turskoj. Ali, sve vreme Dragan je pratio kako se primaju i rastu na banatskoj zemlji i nije se slepo držao američke tehnologije:
„Eksperimenti“ sa rezidbom, navodnjavanjem, prihranom
– Eksperimentisao sam sa rezidbom i došao do zaključka da voćke posle četvrte godine ne treba oštro orezivati. Ni sistem navodnjavanja i zaštite nisam kopirao bez provere. Opredelio sam se za kap po kap i to na zemlji, jer su rasprskivači suviše vlažili stabla, pa bi neka, osetljivija ili sa ponekom ranicom na kori, poboljevala i pucala. Sa vodom unosim i azotna i druga vodotopiva đubriva, kontinuirano od 15. maja, da bi voćke imale snagu da rastu i da rode – objasnio je Madžovski.
Otkriva i rezultate dobre nege – pokazuje plitke brazde sa obe strane redova, na oko metar udaljene od sadnica. To je trag depozitora kojim se radi prva prihrana, tako što se prolećno granulisano đubrivo ubacuje na dubinu oko 20 centimetara, a zatim „pokriva“ kap po kap cevkama i lagano otapa.
U međuvremenu traktor pokreće mašinu za trešenje oraha. To je jedini znak da je berba počela. Nema berača. Dovoljan je traktorista i jedan ili dva pomoćna radnika za „meko“ vezivanje čelične sajle za stablo i noseće grane oraha. I, za tren oka sajla se zateže, počinje da vibrira i plodovi padaju na zemlju, uglavnom u zoni krošnje. Treba ih samo pokupiti.
Domaćin Dragan očekuje tri do četiri tone po hektaru, jer je dobar deo voćnjaka u sedmoj godini, a dr Keserović dodaje da će se ovde za godinu, dve brati i 7 do 8 tona, skoro duplo više nego u zasadima sa našim „klasičnim“ sortama oraha.
Mašina bere čistije od ljudi
– Sakupljanje još ove jeseni radimo ručno. Najvažnije je da po lepom vremenu svako uradi svoj deo posla: mašina i ekipa koja trese, pa sakupljači. Orasi se zatim prenose u dve mašine za pranje i odstranjivanje ostataka klapine. Rade ovde u samom voćnjaku i operu po 180 kilograma za 7 minuta. U blizini je i sušara, kapaciteta 5 tona za 34 sata, koliko traje sušenje plodova na 42 stepena Celzijusa da bi mogli da podnesu dugo skladištenje i čuvanje – primenom tresača ostvarena je najveća zamena ljudskog rada i izvedene su i računice.
-To je gotovo neprocenjivo, jer uštede na dnevnicama i hrani za berače nisu jedina, možda ni najveća prednost mašinskog branja oraha. Posle mašina za trešenje, na stablima, granama i grančicama ne ostaje ni najmanje oštećenje, čak i pupoljci ostaju netaknuti, što je prilikom ručnog branja nezamislivo. A, tresač, zajedno s opremom za povezivanje sa traktorom i održavanje, platio sam 4.600 evra. Nema sumnje da je to dobro ulaganje – kaže Dragan Madžovski, iskusni zlatar koji se veoma dobro snašao i u ulozi proizvođača oraha.
Piše: Svetozar Karanović
