На тржишту вештачких ђубрива у Србији од 806.000 тона иако цене расту владају услови конкуренције, закључила је Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) и велетрговцима препоручила да имају транспарентну политику рабата (попуста) како би пољопривреда била ефикаснија.
Подсећања ради, рабат је умањење продајне цене коју продавац одобрава купцу уколико купац купи одређену количину робе или задовољи одређене услове.
КЗК је велетрговину вештачким ђубривом у Србији анализирала у периоду од 2017. до 2019. године, а разлог је био раст цена у првој половини 2019. године и стечај водећег произвођача ХИП Азотаре.
Како се констатује производња вештачких ђубрива у трогодишњем периоду (2017-2019) имала је растући тренд иако је у том периоду један од највећих произвођача ХИП Азотара отишла у стечај.
Констатовано да је увоз ђубрива у 2019. био већи за 60 процената у односу на 2018. годину, као и да су у Србију ђубрива претежно стизала из Русије.
У анализи се наводи да су у укупном увозу азотна и сложена ђубрива чинила до 90 процената, као и да је у посмтраном период повећан и извоз ђубрива.
Како се наводи, у 2019. години извоз је био већи за 29 процената количински, што је вредносно 51 проценат већи извоз у односу на 2018. годину.
Истакнуто је и да је извоз азотних ђубрива у трогодишњем периоду преполовљен.
Покривеност увоза извозом у овом периоду повећана је са 50 процената 2017. године на 65 процената у 2019. години, што је објашњено стабилним растом извоза и променљивом тренду увоза.
Анализом је утврђено и да је просечне увозна цена у те три године повећана за 13 процената, а извозна цена за 16 процената.
Укупно тржиште вештачких ђубрива у 2019. години процењено је на око 806.000 тона, а на њему највећи промет остварили су Елиxир Група, Промист и Пхосагро.
Тржиште азотних ђубрива од тога је износило 390.000 тона, и то највише увозног ђубрива уреа која је чинила 60 процената тржишта азотних ђубрива.
Као највећи увозници азотног ђубрива уреа, наведени су Пхосагро, Еуроћем и Агроглоб.
Тржиште сложених вештачких ђубрива Србије процењено је на 400.000 тона, а око 75 посто тог тржиста су НПК ђубрива.
Најзначајнији учесници на том сегменту тржишта били су компаније Елиxир и Промист.
КЗК наводи да је анализом потврђена иницијална хипотеза да је током три посматране године просечна цена ђубрива имала растући тренд.
Цена азотних ђубрива за три године порасла је за 13 процената, а најзаступљеније Урее за укупно 17 процената.
У анализи је примећено да је цена Урее посебно расла у другој половини 2018. године када је домаћа Азотара престала да је производи.
Анализа је показала и да су процесечне цене сложених ђубрива, за разлику од азотних, имале негативан тренд, што се објашњава чињеницом да се ова ђубрива у значајној мери пласирају из домаћих извора.
У закључку анализе КЗК наоводи да нису идентификоване тржишне слабости које би могле указати на потребу додатне регулације тржиста вештачког ђубрива у Србији.
Трговцима на велико вештачким ђубривом који немају рабатну политику, па цене одређују у директним преговорима са купцима, препоручила је да усвоје рабатну политику у складу са Законом о заштити конкуренције.
„Транспарентним и благовременим објављивањем рабатних скала, пољопривредни произвођачи би били у могућности да донесу рационалну одлуку приликом избора добављача ђубрива, те да смање сопствене трошкове и повећају ефикасност“, контастовала је комисија.
Извор: Танјуг
Фото: Freeimages
