Пише: Светлана Мујановић
лка је симбол новогодишњих празника. Данас имамо велики избор врста, облика и нијанси зелене боје, од природних са бусеном или без њега, па до оних вештачких које личе на праве. Јелка је и место где Деда Мраз оставља поклоне у поноћ уочи Нове године и Божића, а ова традиција зависи од једног до другог народа.
Новогодишња или божићна јелка скуп је симбола светлости стварања и благодети Божје и кретање анђела. На њеном врху се налази звезда, која је симбол краја животног путовања, место мира и поновног рођења. Све су то симболи рађања и ускрснућа Исуса и обнове живота. Божићна јелка хришћанских верника постала је симбол радости ишчекивања Нове године и Божића у целом свету.
Сматра се да је уношење зеленила у кућу, у време зимских празника, симбол живота. Хришћани нису први користили јелке да би симболизовали поновно рођење. Чак су древни Римљани украшавали домове зимзеленим гранама у јануару, скандинавски Нордијци веровали су да свако дрво које преко зиме задржи зеленило, заправо чува у себи бесмртни дух.
Традиција уношења зимзелених грана у кућу и њиховог украшавања потиче од давнина. Раније се најчешће тако облежавао дан зимске краткодневнице, а зелене гране су биле подсетник да је зима пролазна и да ће је сменити пролеће. Из периода када се хришћанство још борило за доминацију као главна религија у Европи, потиче и прича о Светом Бонифацију, познатом и као Бонифације мисионар, апостол Немаца. Он је живео у седмом веку на простору Немачке, а да би се обрачунао с паганским веровањима, Свети Бонифације решио је да посече храст, свето дрво Тора, врховног германског божанства, односно словенског и српског Перуна. Из корена посеченог дрвета чудом је никла млада јела и Св. Бонифације је објавио да ће јелка бити симбол хришћанске вере.
Постоје две верзије приче о томе ко је и где први пут унео дрво у кућу и окитио га за празник посвећен Христу. Према првој, то је био Мартин Лутер. Он је једне предивне ведре зимске ноћи изашао да прошета по шуми. Гране четинара биле су прекривене снегом, светлуцале су, обасјане месечином, стварајући нестваран, чаробан призор. Лутер је одлучио да одсече дрво, унесе га у кућу, украси свећама и на тај начин покуша да у свој дом пренесе део лепоте коју је доживео.
По другој причи, традиција кићења четинара настала је захваљујући трговачким еснафима из Летоније, Литваније и Естоније. Ту су се населили потомци тевтонских витезова и у градским кућама китили су божићна дрвца. После извесног времена, износили би их на градски трг, да би их виделе и друге породице. На трговима се окупљао народ, млади су певали и веселили се око украшеног дрвећа. Последњег дана свечаности божићна дрвца су бивала спаљивана. Ова традиција се од 15. и 16. века проширила готово по целој Европи.
Легенде као бајке
У хришћанском свету постоји пуно легенди о кићењу новогодишњег дрвета. Једна говори о сиромашном дрвосечи, који је једном давно, на Бадње вече, упознао изгубљено и гладно дете. Иако је и сам био сиромашан, нахранио га је и пружио му оскудан, али топао дом. Када се следећег јутра пробудио, испред врата га је дочекало дивно украшено, светлеће дрво. Гладно дете је, заправо, био прерушени Христ, који је створио ово дрво да би доброг човека наградио за милосрђе.
Следећа каже каже да су испред пећине, у којој је рођен Исус Христ, расла три зимзелена дрвета. Једно је било кедар, друго бор, а треће јела. Када се родио Месија, сва три дрвета затресла су се како би поздравила Божјег сина. Кедар је новорођенчету подарио миришљаве иглице, а бор шишарке. Једино јела није имала плод, те је заплакала. Анђео се смиловао и поклонио јој звезду с неба коју је она спустила пред Исуса. Отуда и традиција да се на врх окићене јелке поставља звезда.
Забележено је и да је кићење јелке прастар пагански римљански обичај. Римљани су веровали да у јелама обитавају духови шума, те су у новогодишњој ноћи одлазили у шуму и даривали их да би им се додворили. Потом су секли младе јеле, доносили их у домове и китили. Тако је јелка постала симбол празновања нове наступајуће године и, као зимзелено дрво, радостан весник пролећа – поновног рађања у природи.
Која је теорија тачна и која легенда ближа истини, и није најбитније. Важно је да се данас у ретко којем дому Нова година и Божић не дочекују уз окићено дрво или украшену грану неког четинара. Која врста четинара се у ком крају најчешће користи за новогодишње и божићно дрвце, питали смо тамошње шумаре и пејзажне архитекте.
Јелке с бусеном имају два живота
Традиција кићења новогодишње јелке у Новом Сaду је веома дуга, а атмосфера је тада увек свечана. Накит, купљен у продавници или скинут с тавана, где сваки комадић има неку своју причу, или направљен неспретним ручицама дечице која, с окицама пуним звезда, предано раде да јелки створе предивну хаљину која ће сигурно привући дебељушкастог дародавца који ће, задивљен лепотом, испод ње оставити поклон који је свако дете силно пожелело. Често се и по окућницама може видети јелка окићена на отвореном која годинама није променила адресу, а подједнако увесељава и децу и одрасле. Ту и Деда Мраз има мање посла јер не мора да се увлачи у тесан гарави димњак. Чешћа слика је окићена јелка и шарене кутије, пуне поклона које је наравно, донео симпатични Деда Мраз с препознатљивим грленим смехом.
А да би четинар живео и када прођу празници, ваља знати шта треба купити. Какве четинаре Новосађани најчешће купују питали смо Ољу Савић, пејзажну архитектицу ЈКП „ Градско зеленило“ у Новом Саду.
– У нашем расаднику за Нову годину спремају се само четинари сa бусеном – каже ова стручњакиња.- Најчешће су то смрче и оморике. Саднице које се не продају до Божића одмах враћамо у расадник, у природу, где ће расти до следеће године или ће се касније искористити за улепшевање неког кутка у граду.
А шта с јелкама да раде суграђани који немају двориште или велику терасу? По речима Оље Савић, они дрвце могу да врате у расадник, али није сигурно да ће свако бити и прихваћено. То зависи од изгледа биљке. Свима који на продајним пунктовима Градског зеленила купе јелку, саветује се да је држе даље од извора топлоте, да је одмах, када прођу празници, изнесу на балкон или у хладнију просторију и залију, и у што краћем року врате у расадник. Како каже инж. Савић, ретки су они који послушају препоруку те дрвце врате касно, када му никаква реанимација и нега не могу помоћи.
Нишлије могу да бирају
Навике Нишлија сличне су онима из других крајева Србије. Од дипломиране инжењерке шумарства Татјане Радић, техничке директорке у Радној јединици „Одржавање зеленила“ у Јавном комуналном предузећу „Медијана“, сазнали смо да се на подручју овог града, а у оквиру њиховог предузећа, продају новогодишња дрвца искључиво са бусеном.
– Медијана се за новогодишње празнике добро припреми, имамо увек довољно „јелки“ да задовољимо захтеве свих Нишлија – каже инж. Радић. – Иако се сви новогодишњи четинари зову јелке, продају се обична и сребрна смрча, панчићева оморика, дуглазија, уствари, сви четинари који имају карактеристичан облик новогодишње јелке, да могу да се оките, да поклони, који Деда Мраз стави баш тамо, могу лепо да се распореде.
Четинари који не нађу пут до купца после празника се враћају у расадник и, ако земљиште није смрзнуто, одмах пресађују. Ако је „цича зима“ и земља не може да се копа, чека се лепше време. У међувремену „јелке“ се заливају, имитирају им се природни услови, да би се што безболније вратиле „ у живот“.
Питали смо инжењерку Татјану каква је судбина јелки које су за празнике красиле дом оних који немају двориште, имање…
– Таквим домаћинима саветујемо да одмах после празника дрвце уклоне из просторије која се греје и сместе га у хладан ходник, на балкон… углавном тамо где има светла, да их заливају и врате је нама у „Зеленило“ – каже Татјана. – Тамо ће сваку прегледати стручњак, проценити да ли је преживела све изливе нежности деце и за њу неприродне услове и, ако је у реду, наставиће нов живот у неком оближњем кварту, парку, или на другом месту, где ће бити леп украс, али и корисно дрвце у градској средини с не баш здравим ваздухом.
Краљевчани ките смрче
Краљевачко ЈКП „Чистоћа“ нема свој расадник, али њихови стручњаци брину о јелкама које после празника суграђани желе да врате у природу. Од дипломиране инжењерке пејзажне архитектуре Александре Маринковић, стручњака овог комуналног предузећа, сазнали смо да у региону Краљева и Врњачке бање има више регистрованих расадника који производе и четинаре, а за Нову годину припремају најчешће смрче, и то искључиво са бусеном.
– Смрче најбрже расту, имају леп пирамидалан облик, производња није скупа и захтевна и такву „ јелку“ може да приушти готово свака породица – наглашава инж. Маринковић.
А када прођу празници, бригу о преживелим четинарима преузимају стручњаци „Чистоће“. Пошто немају свој расадник, проналазе им место у парковима и уличном зеленилу, којег у овом граду има пуно и о којем заједно брину и грађани и стручњаци овог колектива.
Како одабрати своје дрво
По градовима је велик избор четинара који ће красити просторију, и испод које ће дечицу чекати остварен сан упакован у шарени папир. Сигурно се многи питају како одабрати прави четинар. Покушаћемо да разрешимо неке недоумице.
Куповином саднице са бусеном придружићете се општем тренду заштите животне средине, а јелку са бусеном можете, уз добру негу, одржати у жардињери до следеће Нове године. Касније она може постати украс вашег врта и, уколико желите, наредних Нових година вртно новогодишње дрво.
Најчешће врсте које се купују као новогодишње дрво су заправо смрче (Picea sp.), док ћете врло ретко наћи праву јелку (Abies sp.), што је добро, јер су смрче далеко отпорније на услове градске средине од јела. Најјефтинија и најчешће гајена као новогодишње дрво јесте обична или бела смрча (Picea abies). Друга врста смрче коју можете набавити је бодљива смрча и њен најлепши варијетет – сребрна смрча (Picea pungens ‘glauca’) – најлепша и једна од најотпорнијих, која уједно и најбоље подноси пресађивање. Уколико желите велику новогодишњу јелку, која ће касније постати заиста прави драгуљ вашег врта, сребрна смрча је прави избор. Има нешто дуже, чврсте, оштре четине, плавозелене до јасноплаве боје.
Свакако не треба заборавити ни Панчићеву оморику (Picea omorica), врсту нашег поднебља, омиљену међу вртларима широм света, изузетне лепоте и отпорну на градске услове. И на крају једна јела – дугоигличаста или сребрна јелка (Abies concolor). Најотпорнија је међу јелама, али и један од најлепших четинара уопште. Има изузетно дуге четине (и до 7 цм), сребрнастозелене или сребрнастоплаве, што јој даје елегантан и ваздушаст изглед. Отпорна је на мраз, сушу, ветар, а ни градски услови јој не сметају. Добро расте на свим земљиштима.
Паукова мрежа – подсетник за хумане
У многим земљама кићење јелке је божићна традиција, док је код нас то и новогодишњи обичај. Још су стари Пагани веровали у моћи зимзеленог дрвећа. Због својих особина, четинари су слављени као симбол вечног живота и поновног рођења. У неким земљама јелке се, поред украса, ките и слаткишима, честиткама, а у Украјини чак и пауковом мрежом. Према старој украјинској легенди живела је жена која није имала довољно новца да украси јелку и тако увесели своју дечицу, због чега је била веома тужна. Када се ујутру пробудила, видела је да су пауци исплели мрежу око јелке и тако је украсили да се цела сијала у сребрној и златној боји. Њена деца била су одушевљена. Из поштовања према тој традицији јелка се кити и украсима у облику паукове мреже, као подсећање на то да треба помоћи онима који немању довољно.
