Мала крафт дестилерија интереснатног назива „Чича Злајина ракија“ налази се у селу Мустапић, надомак Кучева. У понуди има ракију од шљиве „Магија“ која одлежава 10 година у храстовим бурадима, као и ракију од шљиве „Архива“, која одлежава у храстовим бурадима 10, 12 и 15 година. Власник ове дестилерије Златомир Цветковић познатији као Чича Злаја, сем што пече ракију, звезда је на друштвеној мрежи „тик ток“ јер свакодневно обавештава своје пратиоце о томе како се пече ракија, а и даје им савете како да сами покрену свој бизнис. Уз то, без пардона, износи сопствено мишљење у борби са светским трендовима. Пионир је у обнављању традиције свог краја, поштује природу и аутохтоне сорте воћа.
Златомир Цветковић каже за Добро јутро да се од 2016. године хобистички бави печењем ракије, али истиче да је пре три године одлучио да на тржиште избаци три потпуно другачија производа од оног што има на домаћем тржишту. Реч је о барик ракијама од шљиве и дуње. Истиче да се бави производњом искључиво домаће српске ракије, те му је зато и заштитни знак српска шубара и кошуља које презентују овдашњег сељака.
– Ракију печем на традиционалан начин, двоструком дестилацијом и у бакарним казанима, а након тога одлежавају у српском храсту са планине Мироч – каже Чича Злаја.
А све је почело када је Цветковић од својих комшија, који су напустили овај крај Источне Србије, добио запарложене шљивике које је марљивим радом уредио и средио, те му рађају и старе аутохтоне сорте које су код нас у изумирању. Реч је о сортама шљиве бугарка, читловка и црвена ранка, које се претачу у праву домаћу ракију.
– Бугарку зову и моравка, а први почеци сорте везују се за свештеника Станојевића, који је прва стабла донео из Бугарске 1880. година. Првобитно се звала бугарка али се овај назив заменио са моравка, с тим да је у појединим појединим крајевима називају је млавка. Плод је ситан и тежи око 10 грама. Јајастог је облика с нешто већим сужењем код петељке, што подсећа на плод црвене ранке. Месо је златно жуте боје, одваја се од коштице, а садржај шећера је сличан пожегачи – каже овај произвођач и напомиње да јој је покожица плавоцрна и да се по боји од пожегаче разликује, тиме што је упадљиво црна.
Плод бугарке зри петнаестак дана пре пожегаче и има једнострану употребну вредност – за ракију. Ракија по јачини односно по приносу или је једнака, или је нешто слабија од пожегаче. С мешавином у једнаким деловима не може се приметити разлика по укусу од чисте пожегаче.
Чича Злаја у понуди има и барел ракију од дуње. Ракија од дуње одлежава у храстовим бурадима пет година, а производи се од сорти дуње лесковаче и врањске сорте, које дестилерија купује од проверених произвођача. Сем тога у понуди имају и ракије од кајсије, али и другог воћа које је карактеристично за наше поднебље.
Текст: Љиљана Миловановић
Фото: Чича Злаја
