Цимет, као и многи зачини које користимо у кухињи, може да се употреби у башти као природни фунгицид, инсектицид или репелент. Није скуп и са њиме се лако рукује.
Једна од могућности је у борби против упорних мрава. Они не воле јак мирис ове биљке. Прах поспемо или још боље направимо линију од цимета. Мрави избегавају да пређу преко ове линије, јер зрнца цимета остају на њима. Мирис им смета и отежава комуникацију са другим мравима.
Овај зачин неће их убити, али уколико сте упорни, они ће потражити друго место које нема мирис на цимет.
Осим мрава, такође, ни многе друге животиње не воле мирис цимета.
Зечеви, веверице, па чак кртице и волухарице не воле његов мирис и смета им овај прах. Цимет им надражује очи, слузокожу носа и уста. Иако неће отровно деловати на животиње, има иритирајуће дејство, због чега се нерадо задржавају на месту где је он посут.
Производња расада је увек ризична због великог броја гљивица и других проузроковача обољења који нападају семе у фази клијања и ницања, као и младе биљке. Цимет има антифунгално деловање, односно спречава развој гљивица.
Осим што може спречити пропадање семена и расада, такође ће спречити развој гљивица и зелених алги на површини супстрата када узгајамо расад или цвеће. Друго деловање његовог праха је то што добро упија влагу и ту особину можемо искористити уколико желимо да брзо смањимо влажност површинског слоја супстрата. На тај начин спречићемо труљење семена и младих биљака, услед сувишне влаге.
Уколико немате хормон за укорењавање резница, а желите да их посадите, искористите цимет. Довољно је да резницу оставите да јој се површински слој просуши. Пре садње, ставите је у прах цимета тако да се прекрије засечено место и спремна је за садњу.
