OKO DŽEMA OD ŠIPKA VREDI SE POTRUDITI
Džem od šipka je mnogima omiljena poslastica, zbog svog specifičnog slatko-kiselog ukusa, zbog lekovitosti, a za stariju generaciju svakako i zbog podsećanja na detinjstvo. Međutim, napraviti pravi domaći džem od šipka nije ni malo lako. Violeta Živković iz Šantarovca godinama priprema ovu zdravu poslasticu koju njena porodica obožava.
– Šipak se bere od kraja septembra i sve do novembra. To je samonikla biljka koja se može naći u brdsko planinskim predelima i po napuštenim parcelama, tako da je nezagađena. Zato je džem od šipka jedan od najzdravijih, najviše sadrži vitamina C i što je bitno u džem ne stavljam konzervans – kaže Violeta Živković.
Vreo džem u vrele tegle
Džem se pravi u manjim količinama, jer samo tako može da bude kvalitetan.
– Kuvam obično oko 14 kg u jednoj turi. Šipak se najpre proseje i tako odvoji od prljavštine. Zatim ga stavim u zamrzivač kako bi smekšao, a onda se čisti od kapica, pere i ceo plod stavljam da se kuva. Malo je duži proces kuvanja da bi mogao lepo da se pasira. Nalije se voda i kuva se od 6 do 7 sati. U toku kuvanja dodaje se voda. Nakon kuvanja, plod mora da bude skroz mekan. Zatim se miksira uz dodatak vrele vode, a onda se pasira, takođe uz dodatak vode. Sve se radi ručno, i sve se radi vruće, jer ako se ohladi šipak se steže. Prilikom pasiranja, kožica ploda i semenke se izdvajaju i to se baca. Nakon toga sledi ceđenje kroz rešetke, i to tri puta. Kašikom se pritiska kroz cediljku, a treći put se cedi bez pritiskanja kako bi se odstranile dlačice koje ima plod šipka – napominje ova domaćica.
Nakon toga sledi novo kuvanje, što je takođe malo duži proces.
– Kada tečna masa koja se dobije ceđenjem provri, doda se šećer. Kuva se nekoliko sati i stalno meša. Mi sada imamo mešalicu pa je mnogo lakše, ali ranije smo ručno mešali. Kada je kuvanje džema gotovo, sipa se u tegle. Uvek kupim nove tegle i poklopce, koje se zagreju u rerni. U vrele tegle se sipa vreo džem. Malo se sačeka, ne zatvara se odmah, jer zbog prevelike toplote hoće da izbiju poklopci. Zatim se zatvori poklopcima, okreću se tegle i tako stoje neko vreme, a zatim se okrenu i spakuju na hladno mesto – objašnjava Violeta.
Od koncentrata brže, od svežih plodova bolje
Danas samo retke domaćice prave džem od šipka, jer je proces dugotrajan, a neke se odlučuju da kupe gotov koncentrat koji se zatim kuva i brže pretvara u džem.
– To može da se završi za jedan dan – kaže Violeta – ako se radi od ujutro do uveče, ali ja se uvek držim starih recepata. Posao jeste veliki, ali džem od plodova šipka ne može da se uporedi sa džemom koji se pravi od koncentrata. Ja pravim džem i za prodaju. Tegla košta 800 dinatra. Moja svekrva i ja zajedno radimo i uhodale smo se, jer godinama pravimo pravi džem od svežih plodova šipka. Moja porodica ga veoma voli – napominje Violeta Živković.
Inače, kilogram svežeg šipka može da se kupi po ceni od 120 do 200 dinara.
Piše: Jelena Lukić
