Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ ČOVEK NE KORISTI GLJIVE SAMO ZA ISHRANU: Značajni izvori lekova i za...

ČOVEK NE KORISTI GLJIVE SAMO ZA ISHRANU: Značajni izvori lekova i za najteže bolesti

Процењено је да има око 1.800 врста гљива које имају потенцијално медицинску примену. Опсег медицински активних једињења у гљивама обухвата антибиотике, антиканцерне лекове, инхибиторе холестерола, психотропне лекове, имуносупресиве и фунгициде. Многе гљиве, ако не и све, садрже биолошки активне полисахариде који поседују антитуморска и имуностимулишућа својства.

1296
Фото: wikipedia

Onoliko dugo koliko se koriste u ishrani, gljive se koriste i u medicinske svrhe. Lekovite gljive proizvode metabolite medicinski značajne i upotrebljive za lečenje ili se mogu indukovati da proizvode takve metabolite, koristeći biotehnologiju. Opseg medicinski aktivnih jedinjenja u gljivama obuhvata antibiotike, antikancerne lekove, inhibitore holesterola, psihotropne lekove, imunosupresive i fungicide.

Mada su inicijalna istraživanja bila usredsređena na jednostavne plesni, poput onih koje uzrokuju kvarenje hrane, kasniji radovi identifikovali su korisna jedinjenja kod mnogih vrsta gljiva.

Procenjeno je da ima oko 1.800 vrsta gljiva koje imaju potencijalno medicinsku primenu. Dakle, gljive mogu imati značajnu ulogu kao izvori lekova.

U poslednje vreme su iz gljiva izolovane mnoge bioaktivne supstance sa imunomodulišućim efektima. U njih spadaju polisaharidi, polisaharidi velike molekulske mase, belančevine male molekulske mase, polisaharidi, glikoproteini (lektini), triterpenoidi i imunomodulišući proteini.

Mnoge gljive, ako ne i sve, sadrže biološki aktivne polisaharide koji poseduju antitumorska i imunostimulišuća svojstva.

Gotovo sve glavne taksonomske porodice viših gljiva imaju vrste koje sadrže biološki aktivne polisaharide. Podaci otkrivaju da postoji 660 vrsta koje sadrže antitumorske ili imunostimulišuće polisaharide. Većina tih jedinjenja se izdvaja iz plodnih tela samo vrelom vodom ili vrelom vodom u kombinaciji sa etanolom na različitim temperaturama.

Iako su bioaktivni polisaharidi široko rasprostranjeni među gljivama, različite vrste mogu proizvesti polisaharide sa različitim svojstvima.

Većina znanja o lekovitim svojstvima gljiva potiče iz literature sa Dalekog istoka, gde se gljive kao što su Ganoderma lucidum, Lentinula edodes, Trametes versicolor i Tremella fuciformis, sakupljaju i koriste već hiljadama godina.

Brojne studije pokazale su da redovna konzumacija određenih vrsta gljiva, bilo kao redovna hrana ili u obliku ekstrahovanih jedinjenja, može da spreči ili leči određene bolesti, jačanjem imuniteta i antioksidantnim dejstvom. Takođe, konzumiranje gljiva i njihovih ekstrakata – bioaktivnih jedinjenja – može biti efikasan metod u prevenciji pojedinih vrsta raka i sprečavanju njihovog rasta. Još jedna važna činjenica jeste da ekstrakti gljiva, u poređenju sa drugim lekovima, pokazuju veoma nisku toksičnost pri redovnom konzumiranju, čak i u visokim dozama.

Nema sumnje da proizvodi na bazi gljiva mogu poslužiti kao dodaci ishrani, naročito proizvodi od ganoderme koji se u Kini već više od 2.000 godina koriste kao dijetetski suplementi, ali i u medicinske svrhe. Pokazalo se da proizvodi lekovitih gljiva poboljšavaju imuni sistem i promovišu prirodni sistem odbrane. Oni su takođe dobri za pacijente koji su primili lečenje radioterapijom ili hemioterapijom, jer mogu pomoći u smanjenju neželjenih efekata takvih terapija.

To uključuje:

1) povećanje broja leukocita u krvi i poboljšanje imunoloških funkcija (poznato je da hemioterapija može znatno da smanji broj trombocita u krvi pacijenata i dovede do prekomernih modrica, unutrašnjih krvarenja, a ponekad i smrti),

2) povećanje i poboljšanje apetita,

3) smanjenje bolova,

4) antiemetička svojstva (sprečavanje povraćanja),

5) zaustavljanje gubitka kose,

6) podsticanje povlačenja tumora,

7) potencijalna antioksidansna i genoprotektivna svojstva i

8) opšte zdravstvene efekte.

Tačni mehanizmi kako ovi proizvodi deluju još uvek su u domenu pretpostavki, ali su brojni testovi pokazali da efikasno dopunjavaju konvencionalne lekove u borbi protiv bolesti.

Važno je istaći da je metodološki kvalitet mnogih studija antitumorskih svojstava gljiva uglavnom nezadovoljavajući, a objavljeni rezultati neadekvatni su u mnogim aspektima. Često nisu dostupne dodatne informacije od primarnih ispitanika. Rezultati metaanalize takvih studija pokazali su da su pacijenti koji su uzimali G. lucidum zajedno sa hemioterapijom ili radioterapijom, verovatno pozitivno reagovali samo zbog te primljene hemoterapije ili radioterapije. Lečenje samom gljivom G. lucidum nije pokazalo istu stopu regresije tumora kao u slučaju kombinovane terapije (G. lucidum + hemioterapija ili radioterapija). Ni biohemijski mehanizmi koji posreduju u biološkim aktivnostima polisaharida iz gljiva nisu sasvim jasni. Polisaharidi iz gljiva ne napadaju direktno ćelije raka, već antitumorske efekte pokazuju aktivacijom različitih imunoloških odgovora u organizmu pacijenta.

Iako je utvrđeno da gljive u sebi zaista sadrže supstance koje ih čine lekovitim potrebno je biti oprezan prilikom njihove upotrebe. Korišćenje čaja od sjajnice neće naškoditi osobi ali je, takođe, neće ni izlečiti od bolesti, ukoliko se jedina terapija zasniva isključivo na čajevima, a ne i na redovnoj bolničkoj terapiji.

Povrh svega, veoma realan problem predstavljaju samoprozvani stručnjaci za alternativnu medicinu koji mogu da nanesu veliku i nesagledivu štetu po zdravlje obolelim osobama, koje se hvataju za slamku spasa, postajući lak plen za razne prevarante. Slepo verovanje nestručnim osobama, takođe, može dovesti do pogoršanja zdravlja usled pogrešne ili pogrešno primenjene terapije.

Foto: wikipedia

Najpoznatije lekovite gljive Srbije

Hrastova sjajnica

Ganoderma lucidum parazitira na hrastu, ređe na drugim vrstama drveća. Plodno telo joj je bubrežastog oblika, s izrazito visokom drškom. Isprva žute boje zatim krvavocrvene do kestenjaste boje i lakiranog sjaja po površini. Himenofor beličaste do cimetaste boje, do 12 mm dužine. Koristi se kao imunostimulator i za tretiranje obolelih od tumora i raka.

Judino uvo

Auricularia auricula – judae prilično je česta i lekovita gljiva koja se može pronaći tokom cele godine. Parazitira na listopadnom drveću, sasušenim ili bolesnim stablima, kao i na otpalim granama i panjevima zove, klena, bukve, hrasta. Osnovne karakteristike ove gljive su hrskavo, želatinasto meso debljine 2 do 4mm i obima 3 do 10cm, svetlosmeđe boje, neznatno somotasta, spore su u mladosti bele boje, izgledom podseća na ljudsko uvo ili plitku zdelicu i pričvršćena je sasvim malim delom za podlogu.

Judino uvo može se jesti sirovo, lako se suši i rehidrira. Veoma je poznato i cenjeno jelo u istočnjačkim kuhinjama, gde se i uzgaja na trulim deblima. U Kini je zovu šumsko uvo, u Japanu drvena meduza, dok se na tržištu Evrope plasira pod nazivima crna gljiva, kineski smrčak i kineska pečurka.

Brezova guba

Fomitopsis betulina ima plodno telo školjkasto-bubrežastog oblika, sa drškom kojom je pričvršćena za supstrat. Gornja površina je beličastosive do smeđe boje, dok je himenijumska površina beličasta. Parazitira na stablima breze. Lekovita je gljiva i široko se upotrebljava u tradicionalnoj medicini. Koristi se kao imunostimulator, ali i za čišćenje organizma od parazita.

Ćuranov rep

Trametes versicolor  je cenjena, lekovita gljiva. Plodno telo joj se sastoji od mnoštva lepezastih, tankih formacija polukružnog oblika, koje su nabacane jedna preko druge, širine do 10cm. Gornja površina je zatalasana, somotasta, s koncentrično obojenim zonama crne, smeđe, beličaste i žute boje, često s plavičastim, zelenkastim i crvenkastim odsjajem. Himenijumska površina je beličaste do krem boje, sa sitnim porama. Parazitira na lišćarima, najčešće jasenu i bukvi, na kojima izaziva belu trulež. I ona se koristi kao imunostimulator i za tretman obolelih od karcinoma i tumora.

Beli jarčić

Velika gnojištarka ili beli jarčić (lat. Coprinus comatus) jestiva je i cenjena gljiva, koja se lako prepoznaje po tankoj i vlaknastoj dršci bele boje, beloj kapi, prekrivenoj tamnim ljuspicama i osobini da se samorazlaže (autoliza). Ova gljiva veoma brzo postaje neupotrebljiva za ishranu (usled autolize) i mora se pripremiti što pre nakon branja. Beru se samo šeširi kod mladih primeraka, i to kada su joj listići bele do blago ružičaste boje. Čim listići gljive počnu da poprimaju sivu boju, ona više nije podobna za ishranu i u kratkom roku pretvara se u mastiljavu smesu. Poznata je po tome da snižava šećer u krvi.

Stršak

Phallus impudicus gljiva je veoma specifičnog neprijatnog mirisa. Rraste od proleća do jeseni po listopadnim i četinarskim šumama i prepoznatljiva je po falusoidnom obliku. Osnovne karakteristike strška su da raste iz belog, kožastog jajeta koje je dugačkim korenom vezano za zemlju, falusoidnog je oblika, spore raznosi uz pomoć muva koje privlači neprijatnim mirisom, drška joj je bele boje, šuplja, sunđerasta, a na vrhu drške nalazi se zelenkasta, narebrena kapica, prekrivena sluzavom masom.

Čaj od hrastove sjajnice

Način pripreme: Iseći sjajnicu na male komade, što manje to bolje, potopiti u vodu i ostaviti je preko noći. Kuvati je na slaboj vatri 30 minuta, nakon čega se može konzumirati. Napitak pripremiti za najviše 3 dana. Obavezno je držanje u frižideru ukoliko se kuva za 2-3 dana, a preporučuje se da se napitak zagreje pre konzumiranja, ali ne da proključa. Preporučuje se konzumiranje pre jela, osim za osobe sa stomačnim problemima, koje bi trebalo da napitak koriste posle jela.

Napitak se može začiniti medom i isceđenim limunovim sokom, nikako rafinisanim šećerom. Tako pripremljen ima sasvim dobar ukus i preporučuje se kao preventivni napitak.

Tonik od hrastove sjajnice

Priprema: Staviti 15 grama sušene sjajnice u vino ili brendi i ostaviti 3-4 meseca da odstoji, a najmanje 6 nedelja. Preporučuje se konzumiranje jedne rakijske čašice dnevno.

Tinktura od brezove gube

Za pripremu tinkture potrebno je 100 g sveže, usitnjene brezove gube i 1 litar votke.

U veliku teglu stavi se usitnjena gljiva, zalije votkom i dobro zatvori. Potrebno je teglu umotati u alu-foliju i staviti na tamno mesto. Svakog dana promućkati je i tako raditi  21 dan. Tinktura se ne cedi, već se po potrebi deo tečnosti sipa u bočicu s pipetom i, kad se ta količina potroši, postupak se ponavlja, sve vreme zadržavajući gljive u velikoj tegli s votkom.

Tinktura od strška

Pedeset grama svežih jaja strška prelije se sa 200ml četrdesetoprocentnog etanola i 4 sedmice čuva u frižideru. Filtriranje nije potrebno. Što je period infuzije duži, to je veći lekoviti efekat. Uzima se od 1 do 3 kašike, zavisno od bolesti. Tako je za snižavanje krvnog pritiska dovoljna 1 kašika tinkture 2 puta dnevno. Za tumorska oboljenja treba uzimati 1 kašiku 2-3 puta dnevno. Za ostale bolesti (na primer, probleme s prostatom) uzima se 1 kafena kašičica 2-3 puta dnevno. Preventivni kurs lečenja je 30 dana (2 puta godišnje), terapeutski kurs 3-4 meseca.

M. Daljev

Dobro jutro broj 576 – April 2020.