Онолико дуго колико се користе у исхрани, гљиве се користе и у медицинске сврхе. Лековите гљиве производе метаболите медицински значајне и употребљиве за лечење или се могу индуковати да производе такве метаболите, користећи биотехнологију. Опсег медицински активних једињења у гљивама обухвата антибиотике, антиканцерне лекове, инхибиторе холестерола, психотропне лекове, имуносупресиве и фунгициде.
Мада су иницијална истраживања била усредсређена на једноставне плесни, попут оних које узрокују кварење хране, каснији радови идентификовали су корисна једињења код многих врста гљива.
Процењено је да има око 1.800 врста гљива које имају потенцијално медицинску примену. Дакле, гљиве могу имати значајну улогу као извори лекова.
У последње време су из гљива изоловане многе биоактивне супстанце са имуномодулишућим ефектима. У њих спадају полисахариди, полисахариди велике молекулске масе, беланчевине мале молекулске масе, полисахариди, гликопротеини (лектини), тритерпеноиди и имуномодулишући протеини.
Многе гљиве, ако не и све, садрже биолошки активне полисахариде који поседују антитуморска и имуностимулишућа својства.
Готово све главне таксономске породице виших гљива имају врсте које садрже биолошки активне полисахариде. Подаци откривају да постоји 660 врста које садрже антитуморске или имуностимулишуће полисахариде. Већина тих једињења се издваја из плодних тела само врелом водом или врелом водом у комбинацији са етанолом на различитим температурама.
Иако су биоактивни полисахариди широко распрострањени међу гљивама, различите врсте могу произвести полисахариде са различитим својствима.
Већина знања о лековитим својствима гљива потиче из литературе са Далеког истока, где се гљиве као што су Ganoderma lucidum, Lentinula edodes, Trametes versicolor и Tremella fuciformis, сакупљају и користе већ хиљадама година.
Бројне студије показале су да редовна конзумација одређених врста гљива, било као редовна храна или у облику екстрахованих једињења, може да спречи или лечи одређене болести, јачањем имунитета и антиоксидантним дејством. Такође, конзумирање гљива и њихових екстраката – биоактивних једињења – може бити ефикасан метод у превенцији појединих врста рака и спречавању њиховог раста. Још једна важна чињеница јесте да екстракти гљива, у поређењу са другим лековима, показују веома ниску токсичност при редовном конзумирању, чак и у високим дозама.
Нема сумње да производи на бази гљива могу послужити као додаци исхрани, нарочито производи од ганодерме који се у Кини већ више од 2.000 година користе као дијететски суплементи, али и у медицинске сврхе. Показало се да производи лековитих гљива побољшавају имуни систем и промовишу природни систем одбране. Они су такође добри за пацијенте који су примили лечење радиотерапијом или хемиотерапијом, јер могу помоћи у смањењу нежељених ефеката таквих терапија.
То укључује:
1) повећање броја леукоцита у крви и побољшање имунолошких функција (познато је да хемиотерапија може знатно да смањи број тромбоцита у крви пацијената и доведе до прекомерних модрица, унутрашњих крварења, а понекад и смрти),
2) повећање и побољшање апетита,
3) смањење болова,
4) антиеметичка својства (спречавање повраћања),
5) заустављање губитка косе,
6) подстицање повлачења тумора,
7) потенцијална антиоксидансна и генопротективна својства и
8) опште здравствене ефекте.
Тачни механизми како ови производи делују још увек су у домену претпоставки, али су бројни тестови показали да ефикасно допуњавају конвенционалне лекове у борби против болести.
Важно је истаћи да је методолошки квалитет многих студија антитуморских својстава гљива углавном незадовољавајући, а објављени резултати неадекватни су у многим аспектима. Често нису доступне додатне информације од примарних испитаника. Резултати метаанализе таквих студија показали су да су пацијенти који су узимали G. lucidum заједно са хемиотерапијом или радиотерапијом, вероватно позитивно реаговали само због те примљене хемотерапије или радиотерапије. Лечење самом гљивом G. lucidum није показало исту стопу регресије тумора као у случају комбиноване терапије (G. lucidum + хемиотерапија или радиотерапија). Ни биохемијски механизми који посредују у биолошким активностима полисахарида из гљива нису сасвим јасни. Полисахариди из гљива не нападају директно ћелије рака, већ антитуморске ефекте показују активацијом различитих имунолошких одговора у организму пацијента.
Иако је утврђено да гљиве у себи заиста садрже супстанце које их чине лековитим потребно је бити опрезан приликом њихове употребе. Коришћење чаја од сјајнице неће нашкодити особи али је, такође, неће ни излечити од болести, уколико се једина терапија заснива искључиво на чајевима, а не и на редовној болничкој терапији.
Поврх свега, веома реалан проблем представљају самопрозвани стручњаци за алтернативну медицину који могу да нанесу велику и несагледиву штету по здравље оболелим особама, које се хватају за сламку спаса, постајући лак плен за разне преваранте. Слепо веровање нестручним особама, такође, може довести до погоршања здравља услед погрешне или погрешно примењене терапије.
Најпознатије лековите гљиве Србије
Храстова сјајница
Ganoderma lucidum паразитира на храсту, ређе на другим врстама дрвећа. Плодно тело јој је бубрежастог облика, с изразито високом дршком. Испрва жуте боје затим крвавоцрвене до кестењасте боје и лакираног сјаја по површини. Хименофор беличасте до циметасте боје, до 12 мм дужине. Користи се као имуностимулатор и за третирање оболелих од тумора и рака.
Јудино уво
Auricularia auricula – judae прилично је честа и лековита гљива која се може пронаћи током целе године. Паразитира на листопадном дрвећу, сасушеним или болесним стаблима, као и на отпалим гранама и пањевима зове, клена, букве, храста. Основне карактеристике ове гљиве су хрскаво, желатинасто месо дебљине 2 до 4мм и обима 3 до 10цм, светлосмеђе боје, незнатно сомотаста, споре су у младости беле боје, изгледом подсећа на људско уво или плитку зделицу и причвршћена је сасвим малим делом за подлогу.
Јудино уво може се јести сирово, лако се суши и рехидрира. Веома је познато и цењено јело у источњачким кухињама, где се и узгаја на трулим деблима. У Кини је зову шумско уво, у Јапану дрвена медуза, док се на тржишту Европе пласира под називима црна гљива, кинески смрчак и кинеска печурка.
Брезова губа
Fomitopsis betulina има плодно тело шкољкасто-бубрежастог облика, са дршком којом је причвршћена за супстрат. Горња површина је беличастосиве до смеђе боје, док је хименијумска површина беличаста. Паразитира на стаблима брезе. Лековита је гљива и широко се употребљава у традиционалној медицини. Користи се као имуностимулатор, али и за чишћење организма од паразита.
Ћуранов реп
Trametes versicolor је цењена, лековита гљива. Плодно тело јој се састоји од мноштва лепезастих, танких формација полукружног облика, које су набацане једна преко друге, ширине до 10цм. Горња површина је заталасана, сомотаста, с концентрично обојеним зонама црне, смеђе, беличасте и жуте боје, често с плавичастим, зеленкастим и црвенкастим одсјајем. Хименијумска површина је беличасте до крем боје, са ситним порама. Паразитира на лишћарима, најчешће јасену и букви, на којима изазива белу трулеж. И она се користи као имуностимулатор и за третман оболелих од карцинома и тумора.
Бели јарчић
Велика гнојиштарка или бели јарчић (лат. Coprinus comatus) јестива је и цењена гљива, која се лако препознаје по танкој и влакнастој дршци беле боје, белој капи, прекривеној тамним љуспицама и особини да се саморазлаже (аутолиза). Ова гљива веома брзо постаје неупотребљива за исхрану (услед аутолизе) и мора се припремити што пре након брања. Беру се само шешири код младих примерака, и то када су јој листићи беле до благо ружичасте боје. Чим листићи гљиве почну да попримају сиву боју, она више није подобна за исхрану и у кратком року претвара се у мастиљаву смесу. Позната је по томе да снижава шећер у крви.
Стршак
Phallus impudicus гљива је веома специфичног непријатног мириса. Ррасте од пролећа до јесени по листопадним и четинарским шумама и препознатљива је по фалусоидном облику. Основне карактеристике стршка су да расте из белог, кожастог јајета које је дугачким кореном везано за земљу, фалусоидног је облика, споре разноси уз помоћ мува које привлачи непријатним мирисом, дршка јој је беле боје, шупља, сунђераста, а на врху дршке налази се зеленкаста, наребрена капица, прекривена слузавом масом.
Чај од храстове сјајнице
Начин припреме: Исећи сјајницу на мале комаде, што мање то боље, потопити у воду и оставити је преко ноћи. Кувати је на слабој ватри 30 минута, након чега се може конзумирати. Напитак припремити за највише 3 дана. Обавезно је држање у фрижидеру уколико се кува за 2-3 дана, а препоручује се да се напитак загреје пре конзумирања, али не да прокључа. Препоручује се конзумирање пре јела, осим за особе са стомачним проблемима, које би требало да напитак користе после јела.
Напитак се може зачинити медом и исцеђеним лимуновим соком, никако рафинисаним шећером. Тако припремљен има сасвим добар укус и препоручује се као превентивни напитак.
Тоник од храстове сјајнице
Припрема: Ставити 15 грама сушене сјајнице у вино или бренди и оставити 3-4 месеца да одстоји, а најмање 6 недеља. Препоручује се конзумирање једне ракијске чашице дневно.
Тинктура од брезове губе
За припрему тинктуре потребно је 100 г свеже, уситњене брезове губе и 1 литар вотке.
У велику теглу стави се уситњена гљива, залије вотком и добро затвори. Потребно је теглу умотати у алу-фолију и ставити на тамно место. Сваког дана промућкати је и тако радити 21 дан. Тинктура се не цеди, већ се по потреби део течности сипа у бочицу с пипетом и, кад се та количина потроши, поступак се понавља, све време задржавајући гљиве у великој тегли с вотком.
Тинктура од стршка
Педесет грама свежих јаја стршка прелије се са 200мл четрдесетопроцентног етанола и 4 седмице чува у фрижидеру. Филтрирање није потребно. Што је период инфузије дужи, то је већи лековити ефекат. Узима се од 1 до 3 кашике, зависно од болести. Тако је за снижавање крвног притиска довољна 1 кашика тинктуре 2 пута дневно. За туморска обољења треба узимати 1 кашику 2-3 пута дневно. За остале болести (на пример, проблеме с простатом) узима се 1 кафена кашичица 2-3 пута дневно. Превентивни курс лечења је 30 дана (2 пута годишње), терапеутски курс 3-4 месеца.
М. Даљев
Добро јутро број 576 – Април 2020.
