Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА ЧУДЕСНА АФРИКАНКА БАМИЈА ОСВАЈА НАШЕ ТРЖИШТЕ: Тражи сунце, а дарује здравље

ЧУДЕСНА АФРИКАНКА БАМИЈА ОСВАЈА НАШЕ ТРЖИШТЕ: Тражи сунце, а дарује здравље

259

Бамија или Hibiscus Esculentus припада фамилији Malvaceae, потиче из југоисточне Африке. Гајила се у Малој Азији и Египту, и то порекло важно је због биолошких захтева који су потребни за њен узгој. Изузетно је топлољубива повртарска врста, с великим захтевима и према температури, али и према светлости, земљишту и релативној влажности ваздуха. У наше крајеве бамија је донета са Средњег Истока и гаји се углавном у баштама, на окућницама, и ређе, индустријски, на површинама не већим од 1 до 2 ха.

Пише: Проф. Др Жарко Илин

Изузетно је високе биолошке вредности, високог нутритивног састава, с високим садржајем биолошко вредних и заштитних материја. Има релативно мали садржај суве материје, у просеку на нивоу већине повртарских врста, и он се креће од 10 до 12 %. То значи да бамију до 90% чини вода. Међутим, у овако малом постотку суве материје има пуно протеина, с есенцијалним аминокиселинама, чији је садржај око 2 грама на 100 г свеже материје. Мало биљних масти, свега 0,1 г/100 г свеже материје, али и врло висок садржај шећера  – чак од 2,5 до 7 г/100 г свеже материје. И то је још један од разлога због чега се бамија, сем потрошње у свежем стању, дубоко замрзнута, бланширана, пастеризована, сушена, врло лако може и укиселити.

Билошки вредна храна

Висок садржај воде говори о малој калоријској вредности, свега 25 до 31 калорије на 100 грама, што значи да је у групи дијететских повртарских врста, али с високим садржајем биолошки вредних, заштитних материја  – антиоксиданата, витамина и фенола. У просеку, у бамији има 375 до 660 ИЈ витамина А, тианина, односно, витамина Б1 око 0,2 мг/100 г свеже материје, рибофлавина, односно, витамина Б2 има око 0,06мг/100 г свеже материје, ниацина од 1мг/100 г свеже материје, витамина Ц 21 до 44 мг/100 г свеже материје и, посебно важног витамина Б6  – 0,22 мг/100 г свеже материје. Дневним уносом 100 г свеже бамије можемо задовољити око трећине и половине дневних потреба у овим есенцијалним витаминима.

Бамија има и висок садржај минералних материја. Највише има калијума: 280 до 303 мг/100 г свеже материје. Следи калцијум, с око 81 мг/100 г свеже материје, па магнезијум, фосфор и натријум.

Све ово показује да се ради о биолошки вредној храни, која се у исхрани може користити на најразличитије начине: од спремања најразличитијих варива, супа, чорби, а врло често само бамија или с неким другим поврћем чини додатак некој храни.

Обиље топлоте и светлости

Ова биљка има повећане захтеве за условима успевања. Њено семе клија и ниче на температури од 15 до 18 °Ц и клијање траје од 8 до 21 дан. Оптимум за клијање је 20 до 30 °Ц, а при 30 °Ц клија и ниче за 4 дана, а при температури од 20 °Ц за чак 21 дан. Бамија за вегетативни раст захтева температуру од око 25 °Ц. Другим речима, да бисмо имали успешну производњу у току вегетације током јуна па све до септембра та температура треба да износи између 25 и 30 °Ц приликом формирања вегетативног надземног дела, посебно у фази цветања. Самооплодна је биљка, међутим, због лепог цвета златножуте боје врло често је гост инсектима и због тога може бити чак и странооплодна. Ноћне температуре треба да буду доста ниже у односу на средње дневне. Бамија јако добро подноси високе температуре, чак и преко 40 °Ц, али ноћне не треба да буду више од 18 до 20 °Ц.

Захтева оптималну релативну влажност ваздуха 60 до 80% и боље подноси високе од ниских температура. При доброј обезбеђености водом, може чак и у неповољним условима да поднесе температуре и више од 45 °Ц. То и не чуди, с обзиром на порекло, али и њене морфолошке карактеристике: добро развијен централни вретенасти коренов систем који продире у дубину значајно преко 1 до 1,5 м, са слабије равијеним бочним кореновима, али добре усисне моћи и генерално добро развијеним кореновим системом у односу на надземну вегетацију. Осим тога, бамија има способност формирања длачица на свим надземним вегетативним деловима, сребрнастосиве боје које одбијају светлост, снижавајући температуру ткива. Међутим, врло је осетљива на ниске температуре: раст зауставља на температури од 10 до 12°Ц, а надземни вегетативни делови и плодови страдају већ на температурама од 0 °Ц до -0,5 °Ц, и то у нашим условима може да се деси почетком октобра, а таквих је две године у референтном периоду од 30 година или чак могу да страдају и половином октобра, као што је то био случај прошле године.

Ради се о хелиофилној биљци која има повећане захтеве за светлошћу. У фази производње пожељно је да сума радијације буде 3.000 до 3.800 Ј/цм2 и она значајно утиче на фотосинтезу. Минимална осветљеност је 200 до 400 Ј/цм2,и то је важно за производњу расада јер се бамија може производити на два начина: директном сетвом семена на стално место и преко расада, што је ређе. Време производње расада је од друге половине марта до средине маја, па је важно имати довољно светлости.

Прва у плодореду

Без обзира на то што има добар и јак корен у интензивној производњи, неопходно је одржавати влажност земљишта на нивоу од 70 до 80 посто пољског водног капацитета. За наводњавање треба користити воду температуре 25 до 27 °Ц, без обзира на технике наводњавања. Бамија захтева богата, алувијална земљишта, или још боље чернозем или ливадску црницу. Пожељно је бирати идеално равне терене, благо киселе до неутралне реакције, с пХ вредношћу 6 до 7.

У плодореду долази искључиво на прво место. Изузетно, може доћи на друго место, ако је под претходни усев обилно ђубрено органском материјом. На исто место може се вратити тек четврте године у тропољном плодореду, односно, пете године ако је у питању четворопољни плодоред. Одлични предусеви су легуминозе и житарице, а од легуминоза издвајају се грашак, боранија, боб, соја и све житарице. Изванредан предусев је за многе културе, пре свега за коренасто и луковичасто поврће: пошто је окопавина, иза себе оставља земљиште очишћено од корова, уз продужен ефекат примењене органске материје: стајњака или индустријски произведеног органског ђубрива.

Захтева и обраду земљишта, а она се увек мора урадити на време, током септембра, најкасније октобра, уз равнање земљишта и затварање зимске бразде, како би земља природно измрзла и уситнила се. Понекад је потребно и подривање, како би се одвеле све сувишне воде и капиларним путем подигла вода у зону кореновог система.

Хранива за корен, цветове и плодове

Потребе за хранивима утврђују се на основу визуелног изгледа биљака, анализе биљног материјала, мреже огледа са ђубрењем, као и на основу агрохемијске анализе земљишта. Пожељно је пратити хранива анализом биљног материјала, јер је то поуздан начин да не дођемо у ситуацију да због било ког разлога, поготово на лакшим земљиштима, биљка гладује. Кад је у питању ђубриво, обично су количине од 80 до 120 кг/ха азота, 60 до 80 кг/ха фосфора и 120 до 140 кг/ха калијума. Једино на нешто лакшим земљиштима ниво азота може да иде до 160 кг/ха при истом нивоу фосфора и калијума, јер су нам они неопходни за формирање што моћнијег кореновог система, цветова и плодова кад је у питању фосфор, и водног режима биљке кад је у питању калијум. Азот је носилац приноса и потребан је ради формирања бујне вегетативне надземне масе  – цветова и плодова.

Семе бамије мора бити чисто минимум 94%, а најмања законска клијавост је 65%, али нам је битно да буде што већа, минимум 85 па све до 97%. Влажност земљишта треба да буде до 12%, како би га могли чувати у дужем временском периоду. Семе је крупно, у 1 г у просеку се налази 18 семенки, што значи да је апсолутна маса 1.000 зрна негде око 55 г и овај податак нам је неопходан за одређивање потребне количине семена.

Директна сетва семена бамије је од треће декаде априла до половине маја, а суштина је да се сачека да се температура устали на изнад 18 °Ц. Сетва за производњу расада је у другој декади марта, а садња расада је у другој половини маја, када прође опасност од касних пролећних мразева. Пре сетве треба поравнати земљиште, а потом се семе улаже на дубину од 3,5 цм.

И поред јаког корена и длачица, бамија има повећане захтеве за водом. У време раста захтева од 430 до 530 мм воденог талога, што значи да су заливне норме око 30 мм по једном наводњавању. Наравно, усев је осетљив и на превелику количину воде и, на местима где су депресије и где вода може да стоји неколико дана, може доћи до успореног раста па чак и до смањења пораста.

Бере се док је мала

Плодови се беру када достигну дужину 3 до 5 цм и пречник ок 2 цм. Беру се сваки или сваки други дан, као код краставца корнишона, како би били свежи, сочни и нежни, у супротном нарасту до 15 цм, огрубе и изгубе употребну вредност, осим кад семе сазре, па да се даље користи. Приноси бамије крећу се од 5 до 8 т/ха свежих плодова. Они најкраћим путем морају доспети на тржиште, јер због високог садржаја воде врло брзо губе на квалитету. Могу се чувати 7 до 10 дана на температури од 7 до 10 °Ц, уз влажност ваздуха преко 92 до 98%, слично боранији.

Султанија башти најмилија

Најчешће се гаји сорта султанија, врло адаптабилна, стабилна и постојана, која даје врхунске приносе. Много је већег генетског потенцијала него што су приноси у пракси, али то значи да још увек има простора за њен развој. Код нас се углавном гаји на окућницама и у баштама, а из индустријске производње добијамо је с Медитерана и северне Африке, али најчешће је увозимо из Албаније и Македоније.