Насловна АРХИВА ČUVARKUĆA: Čuvar kuće, zdravlja i lepote

ČUVARKUĆA: Čuvar kuće, zdravlja i lepote

3443

Još je Karlo Veliki u 9. veku naredio njen obavezan uzgoj, jer verovalo se da štiti kuću i domaćine od groma, požara, grada, bolesti, zlih sila, a koristila se i za lečenje. – Sveže ceđen sok iz listova pomaže u slučaju nervnog rastrojstva, padavice, nemirnih snova i strahova, ausitnjeni listovi blagotvorno deluju protiv bradavica, čireva, rana i opekotina, kurjih očiju, te bolnih mesta nastalih usled gihta. – Veoma je skromna, ne traži posebne uslove. Dovoljno je samo malo svetla i toplote pa da raste, širi se i cveta

Na krovovima starih kuća, salaša i vajata pokrivenih biber-crepom još uvek se mogu videti ružice mesnatih, sočnih listova šiljatog vrha, grupisane u rozetu. To su čuvarkuće, u narodu poznate i kao žednjak, uhovnik, cmilić, treset, možek, gromova trava, divlje smilje, u zlu dobra…

Čuvarica zdravlja, kako je još nazivaju, ima latinski naziv Sempervivum tektorum L., koji govori da je “uvek živa”, a odnosi se na svojstvo biljke da preživi veoma nepovoljne uslove, hladne zime s jakim mrazevima, siromašna i kamenita tla.

Čuvarkuća je sukulentna biljka. U svojim zadebljalim listovima, koji su bez mirisa, sluzavi i kiselkasti, čuva vodu i tako preživljava sušna razdoblja. Stoga se ne treba bojati da će ta prvorazredna umetnica preživljavanja nestati.

Sokom protiv akni

Ako vas muče bubuljice, ne oklevajte da isprobate čuvarkuću. Lice se namaže usitnjenim listovima ili sokom i ostavi pola sata, a na bubuljice se privije presečen list i pričvrsti komadićem flastera. Učinak je neverovatan, lice glatko, s manje vidljivim borama.

 U saksiji i uvek pri ruci

Još u vreme Karla Velikog, u 9.veku, koji je naredio uzgoj 72 važne biljke, među kojima i čuvarkuću, verovalo se da štiti kuću i domaćine od groma, požara, grada, bolesti, zlih sila, a koristila se i za lečenje. O tome koliko je verovanje bilo uvreženo u narodu ilustruje poslovica “Bolje čuvarkuća na krovu, nego dva psa ispred kuće”.

Iako je poreklom iz Meksika, ova višegodišnja zeljasta biljka odomaćila se u celom svetu, na svim kontinentima, a na našim prostorima pre skoro 1.000 godina. Veoma je skromna, ne traži posebne uslove. Dovoljno je samo malo svetla i toplote pa da raste, širi se i cveta.

Ružičasti cvetovi, koji mogu biti i beli i žuti, razvijaju se na stabljikama od jula do septembra. Zatim plodonosi u obliku meška s mnoštvom semenki, pa rozeta nestaje.

Razmnožava se bočnim izdancima, iz kojih nastaju nove rozete, i tako se širi. Može se gajiti u saksiji i uvek imati pri ruci.

Lek za sve boljke

Čuvarkuća je izuzetno lekovita i ne upoređuju je tek tako s alojom. Koristi se uglavnom sveža. Za lečenje ovom biljkom, sigurnim narodnim lekom, vezani su narodni običaji. Verovalo se da neutrališe delovanje štetne energije, promene vremena, posledice stresa i negativnih misli, ali i da pomaže u isceljenju bolesti, smiruje i stabilizuje nervni sistem, brzo izbacuje štetne materije iz organizma, naročito posle slavlja kad se neumereno jede i pije. Ona „izvlači“ iz učmalosti, te povećava radnu sposobnost. Rečju – otklanja sve boljke.

Sadrži jabučnu i mravlju kiselinu i njihove soli, flavonoide, alkaloide, ali i tanine, biljne sluzi, masno ulje, smolu… Bogata je antibakterijskim materijama i polisaharidima, na koja su usmerena savremena istraživanja, pošto se njima pripisuje delovanje na imunski sistem i kancer.

Za lečenje se koristi sveže ceđen sok iz listova, koji pomaže u slučaju nervnog rastrojstva, padavice, nemirnih snova i strahova…

 Usitnjeni listovi ili sok blagotvorno deluju protiv bradavica, čireva, rana i opekotina, kurjih očiju, te bolnih mesta nastalih usled gihta. Oblog od sveže ceđenog soka pomaže i ublažava bolove i smanjuje otok od uboda insekta, bilo da je reč o pčeli, osi ili komarcu.

 Sok protiv bolnog uva

Svež sok se od pamtiveka koristi kao terapija za upalu uva i nagluvost, naročito ako je posledica nakupljanja cerumena, čvrstog žutog sekreta. Sok čuvarkuće ga rastvara, što dovodi do popuštanja pritiska u ušima.

Protiv bolova u ušima uzima se nekoliko listova, prepolovi i iscedi u uvo nekoliko kapi. U ušnoj šupljini treba da stoji kratko, što je dovoljno da bol popusti, a zatim potpuno prestane.

Maska za masno lice

Koristi se za čišćenje masnog lica sklonog bubuljicama. Malo pakovanje kvasca razmuti se s malo mlake vode da se dobije kremasta masa, u koju se zatim umeša kašika isceđenog soka od čuvarkuće. Nanese se na lice, a kad se osuši, neophodno je ispiranje mlakom vodom. Da bi koža dobila dodatni ton, lice treba ispljuskati hladnom vodom.

Mast za opekotine i rane

U 300 grama tople svinjske masti umeša se pregršt svežih usitnjenih listova čuvarkuće i ostavi tokom noći. Ujutro se smeša zagreje, procedi i nalije u pripremljene zdelice. Ova mast se preporučuje za ublažavanje ozleda, modrica, nagnječenja, fistula i gnojnih rana koje dugo ne zarastaju. Dobra je i za skidanje pega od sunčanja.

Čaj protiv čira na želucu i afti

Ukoliko imate čir na želucu, probajte čaj od čuvarkuće. Jednostavno se priprema i veoma je lekovit. U četvrt litra vode stavite 15 svežih listova čuvarkuće i kuvajte petnaestak minuta, a zatim procedite i ostavite da se prohladi. Ujutro popijte šolju čaja na prazan želudac, a kasnije, svakog sata po jednu supenu kašiku, dok ne popijete pripremljenu količinu.

Ovaj čaj je dobar i za ispiranje usta ako se pojave afte ili ranice, te za ispiranje grla zahvaćenog gnojnom anginom.

 Lek za miome i ciste

Mnogi su ovaj narodni lek probali i zaklinju se u njegovu delotvornost, a evo kako se pravi: 300 grama sočnih listova čuvarkuće i 500 grama domaćeg meda pomešati, sipati u manje tegle, zatvoriti ih, umotati u foliju i čuvati u frižideru. Koristi se ujutro, kafena kašičica na prazan stomak, pa se pola sata ne jede i ne pije.

Tinktura za želudac

Usitnite listove čuvarkuće i potopite u istu količinu 70-procentnog alkohola ili dobre komovice. Tri puta dnevno uzima se po 15 do 20 kapi u pola čaše vode. Pomaže posle operacije želuca ili u slučaju da se pojave čirevi.

Lek za hemoroide

Priprema se od 300 grama usitnjenih listova čuvarkuće, 750 grama livadskog meda i jednog limuna koji je prethodno opran i odstojao jedan sat u vodi u kojoj je otopljena kesica sode bikarbone. Dobro ga isprati, iseckati, pa pomešati s usitnjenom čuvarkućom. Zatim se sve samelje, procedi kroz gazu i drvenom varjačom izmeša s medom.

Čuva se u frižideru i uzima ujutro, kafena kašičica, pre jela.

D. Radivojac

Dobro jutro broj 560 – Decembar 2018.