У Поморавском округу су последњих неколико година површине под цвеклом значајно увећане. Пољопривредни стручњаци кажу да је разлог то што је цвекла захвална за производњу, знатно брже се вади у односу на шаргарепу, лако се чува, а и све је траженија на тржишту, а због својих лековитих својстава се користи у лечењу и превенцији многих болести.
Пише: Јелена Лукић
Један од већих произвођача цвекле у Поморавском округу је Дејан Јанковић (38) из Дворице код Ћуприје. Он узгаја и шаргарепу, целер, першун, пашканат, празилук, парадајз и паприку. Укупно под поврћем има седам хектара, а цвеклу на једном хектару. Ових дана породица Јанковић сеје цвеклу.
Рани и пострни усев
Са сетвом цвекле за јесењу и зимску потрошњу крећемо у јуну. Машински се сеје семе. Ми то радимо на банкове, због машине која и сеје, и прска. Тако је лакше, иако је губитак површине десетак одсто. За 50 ари потребно је око 6 кг семена, а прошле године принос је био око 16 тона на тој парцели од 50 ари. То није лош род за ово подручје, али може и боље – наводи Дејан Јанковић.
Јанковић истиче да цвекла није тешка за производњу.
– Потребна је добра припрема земљишта, пре свега да се очисти од корова. Никаква прихрана није потребна, јер цвекла то не тражи. Оно што је битно, јесте велика количина воде. Никакво ђубриво не бацам, а једном се прска пре ницања од корова и траве. Мора да се ради шпартање, евентуално да се почупа трава понегде. Од штеточина напада је пуж па се ставља пужомор, а некада и миш. Али, нисмо имали велике проблеме са штеточинама. Ништа се око цвекле не ради до вађења. Она напредује од краја септембра када престану врућине. Затим се прати да не буде ни превелика, ни ситна, прва класа је кад буде 5 до 6 комада у килограму, значи око 200 грама по комаду. Након вађења, одстрањује се лишће, пакује се у џакове и ставља у хладњачу. Чува се на температури од 1 до 3 степена, као и шаргарепа. Пред продају се само опере – каже Јанковић.
Саветодавац за повртарство у Пољопривредно саветодавној стручној служби у Јагодини Драган Мијушковић објашњава да се цвекла гаји као рани и пострни усев.
Значај плодореда
Цвекла има повећане потребе за топлотом и мање је отпорна на хладноћу од осталог коренастог поврћа. Минималне температуре за клијање су од 6 до 8ºЦ, а оптималне око 23ºЦ. Високе температуре могу да допринесу јаком порасту лисне масе што смањује пораст корена, самим тим и приноса. Тек изникле биљке подносе мразеве до -4 ºЦ. Највећи изазов у производњи цвекле јесте уједначено ницање, па је потребна правилна и квалитетна обрада и припрема земљишта уситњене структуре, као и обилно заливање након сетве. Како биљке расту и укорењују се, потреба за водом се смањује – наводи Мијушковић.
Најбоље успева на плодним земљиштима, добре структуре, јер у таквим условима развија добро диференциран и дубок корен правилног облика.
За цвеклу је важан плодоред и најбоље је да дође на место култура које се рано жању. Најчешће долази после житарица и грахорица. Одмах по скидању ових усева, врши се обрада на 25 до 30 цм, да би се са што мање напора земљиште поорало, као и да би се сачувала влага. Након орања приступа се предсетвеним агротехничким мерама: тањирање, сетвоспремање и дрљање, како би се створио растресит слој. Приликом ових операција треба унети и довољне количине минералних ђубрива – каже Мијушковић и додаје да на плодним земљиштима није неопходан стајњак.
Два рока за сетву
Сетва цвекле може бити у два рока – за летњу потрошњу или касну јесењу, односно, зимску потрошњу. Нега усева подразумева низ операција које омогућавају правилан раст и развиће цвекле, а самим тим и максималан принос.
Поред проређивања које се обавља када се сетва ради ручно на мањим површинама, значајна мера је шпартање. Ова операција се обавља више пута током вегетације, како би се у међуредном простору разбила покорица, биљке лакше дисале и уништили евентуални поници корова. Цвекла за летњу потрошњу почиње да се бере када достигне пречник 4 до 5 цм – наводи Мијушковић.
Много чешћа производња цвекле је за јесен и зиму и она се у том случају вади, од зависности од сорте и раностасности, од септембра па све до пред мразеве, јер цвекла у фази када је корен већ велики и формиран не може да поднесе мразеве испод -3ºЦ. Корен се лако чупа, лишће се одсеца до главе корена, а корен се складишти или носи на прераду.
Лековите салате и сокови
Цвекла је изузетно здрава за исхрану. Богата је минералима, угљеним хидратима, мастима, беланчевинама, витамином Б12, као и фолатима, гвожђем, магнезијумом, витамином Ц и калијумом. Од сирове нарендане цвекле се праве салате, а може да се кисели или цеди за припрему сокова. Позитивно делује код малокрвних особа и деце. Цвекла регулише крвни притисак, прочишћава јетру и побољшава отпорност организма.
