Ових дана се у медијима и на Сајму пчеларства у Врању отворила тема о кавалитету меда у великим трговинским ланцима у Србији. Као што вероватно знате, Родољуб Живадиновић из СПОС-а поновио је на отварању сајма пчеларства у Врању да на тржишту има доста фалсификованог меда и да је, СПОС у сарадњи са другим произвођачима ракије, вина, млека и сокова који имају исти проблем, направио кластер “Уједињени за квалитет”. Заједно са Покретом потрошача организовали су узорковање производа у великим маркетима на подручју Панчева где је утврђено да је 88% меда фалсификовано.
У Србији постоји између 17 – 20 хиљада пчелара. Сваке године број се смањује. Много људи одустаје од пчела, траже стално запослење јер морају да обезбеде егзистенцију за себе и своје породице. Овде добити нема. Огромна су улагања, велики трошкови опреме, лекова, и свега што је потребно за производњу меда. Цене су више него дупло више у односу на претходну годину, док је цена меда у откупу дупло јефтинија. Иако извоз није забрањен, њега нема. Готово цела ЕУ се снабдева из Кине. Наш мед, који је високо квалитетан, није конкурентан са ценом за европско тржиште. Како је министарка Танасковић изјавила и Србија је потписала споразум са Кином. Да ли је и мед у том пакету и каква је размена уговорена, видећемо.
Фото: Shutterstock
У разговору са члановима СПОС-а занимало нас је, с обзиром на списак произвођача меда спорног квалитета, да ли постоји посредник између њих и великих трговинских ланаца.
- Немојте да мислите да само ми у Србији имамо проблем са фалсификованим медом – изјавили су представници СПОС-а – цео свет у великим ланцима има мед сумњивог квалитета, и Енглеска и Немачка и многе друге, чак и САД поготово ове године има велику неорганизованост и појаву до сад највећег броја фалсификованог меда, иако су спречили његов увоз. На жалост тако је и код нас, приватни произвођачи директно потписују уговоре са трговинским ланцима, не постоји дистрибутер, тако да је одговорност за квалитет на самом произвођачу односно пакеру меда. Ова акција у Панчеву служи да јавност зна какав мед купује и користи. Србија има квалитетан мед и има довољно меда и за себе и за извоз. Ми смо са овим подацима изашли у јавност јер немамо шта да кријемо, а ко треба да реагује, препознаће се.
На питање како да ми као потрошачи знамо да ли купујемо прави мед и каквог је квалитета, одговор је никако, осим ако га анализирамо у овлашћеним лабораторијама. Препорука је да купујемо од малих пчелара, пчелара које познајемо или по препоруци. Можда је и цена оно што би могло да нам помогне, јер ако мед, месо, млеко или било која прехрамбена намирница има јако ниску цену нешто је морало да јој буде одузето.
Питали смо још колико значи најава министарке Танасковић да ће од следеће године субвенције по кошници бити веће за 200 динара.
- Нама не значи то повећање субвенције, иако свакако подржавамо ту акцију и бригу државе, јер свака помоћ је добродошла, али то повећање не покрива ни инфлацију за ове четири године колико субвенција није подизана, те ово повећање заправо није повећање. Много више би нам значило да држава уложи додатне напоре у усаглашавању ветеринарских сертификата са што већим бројем арапских и далекоисточних земаља где се квалитетан мед још увек цени и добро плаћа – поручују чланови СПОС-а за Добро јутро.
Р.Д.Ј.
