Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Mali posedi velika prednost

Mali posedi velika prednost

586

Opšte je zastupljeno mišljenje da usitnjen posed ima čitav niz negativnih strana. Uglavnom se radi o parcelama koje se ne nalaze uz ekonomska dvorišta i domaćinstva. Do njih treba stići pre samog sprovođenja poljoprivrednih radova. Usitnjenost parcela često je razlog i za ,,neopredeljenost“ ili nespecijalizovanost samog gazdinstva za određeni vid proizvodnje. Najčešće se registrovano poljoprivredno gazdinstvo bavi većim brojem linija proizvodnje, često nesrodnih. Neretko se sreću mešovita gazdinstva koja podjednakom snagom pokušavaju da ostvare maksimum u voćarstvu, ratarstvu, stočarstvu….i to na posedu koji nije prevelik.

Raznovrsna proizvodnja na malom posedu pomogla je, i dalje pomaže, očuvanju prirode u kojoj svi živimo i radimo, i proizvođači i potrošači. Koliko toliko smo uspeli da pravilno raspolažemo zemljištem, vodama i da očuvamo kvalitet naših proizvoda, kojih možda nema u ogromnim količinam, ali su raznovrsni, prepoznatljivi i traženi. Industrijalizacija je često praćena monokulturom, velikom upotrebom pesticida, razdvaja se biljna i stočarska proizvodnja.

Prednost naših gazdinstava je činjenica da se većinom vrši diverzifikacija useva. Ro znači da se u sklopu svakog poljoprivrednog gazdinstva seju se bar tri različite biljne kulture, nije zastupljena monokulturna proizvodnja, i vrši se rotacija useva, odnosno, poštuje se plodored.

U Srbiji imamo bitan udeo zemljišta u sklopu poljoprivrednog gazdinstva koje svake godine ostane neposejano. Takođe, zakonskom regulativom, jasno su zaštićene obradive oranične površine od masovne urbanizacije i isključivanja iz proizvodnje. Da je sitan posed možda naša prednost, a ne nedostatak, govori i činjenica da jedan deo poljoprivredno uspešnih evropskih zemalja takođe raspolaže malom veličinom prosečnog poseda. Tako je u Italiji posed u proseku manji od 5 hektara, kao i u Grčkoj, i to na više od 60 odsto gazdinstava, ili u Španiji na skoro polovini ukupnih gazdinstava.

Rešenje je možda u jačanju prerađivačkih kapaciteta baziranih na autentičnim i kvalitetnim, pre svega zdravim proizvodima koji su karakteristični za manji posed. A da bi se zemljište oporavilo potrebno je da se sedam odsto zemljišta u sklopu poljoprivrednog gazdinstva svake godine ostavi pod ugarom, neposejano ili da se iskoristi za formiranje zaštitnih zelenih pojaseva – živica ili da se eventualno pošumi.

R. D. J.