ПСС “Институт Тамиш” из Панчева заједно са Семенарском асоцијацијом Србије, а под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде завршио је пројекат у чијем фокусу је била употреба сертификованог семена. Назив пројекта је “Креирање стратегије повећања употребе сертификованог семена у Републици Србији и подизање свести пољопривредних произвођача о значају коришћења сертификованог семена, производњи здравствено безбедне хране, уз поштовање принципа одрживости, предавач
Како каже дипл.инж. Маја Судимац из ПСС „Институт Тамиш“ из Панчева, пољопривредни произвођачи несертификовано семе користе веома често и из њиховог угла то је вид смањења трошкова производње али, то је само краткорочна добит. Овај пројекат говори о дугорочним последицама које морају бити сагледане са свим квалитетима и вредностима које носи сертификовано семе.
Пројекат је започет анкетом која говори о структури укључених газдинстава, колико анкетираних произвођача користи сертификовано семе или оно с тавана код производње одређене биљне врсте – пшенице, соје и луцерке. Анкетом је обухваћено 2.101 газдинство. Највећи број анкетираних газдинстава обрађује до 50 хектара земље када је о пшеници реч, а доминирала су газдинства са мање од 5 хектара и 5-10 хектара обрадиве површине. Резултати анкете показују да 62,5 одсто газдинстава од укупног броја узорака користе 100 одсто сертификовано семе пшенице, и то највише пољопривредници који обрађују 50-100 хектара, 4,4 одсто пољопривредника уопште не користи сертификовано семе и то су пољопривредници из категорије до 10 хектара, односно мање од 5 хектара. Од укупног броја газдинстава која обрађују више од 100 хектара, половина користи 100 одсто сертификовано семе док га друга половина употребљава1-20 одсто. Мањи број произвођача користи 21,4 док мали број њих 41,6 одсто или уопште не користи сертификовано семе.
Код газдинстава која користе семе са тавана 87,1 одсто сеје сопствено произведено семе, док 18,3 одсто купује семе са тавана. У ово истраживање укључени су сви региони Републике Србије.
-У истраживању сетве соје, помогле су нам колеге и колегенице из осталих саветодавних служби, највише анкетираних било је у категорији произвођача који обрађују до 50 хектара, а домонирала су домаћинства са 11-50 хектара површине. Више од половине, односно 52,3 одсто газдинстава користе 100 посто сертификовано семе соје и то највише пољопривредници који обрађују до 50 хектара док 11,2 одсто уопште не употребљава сертификовано семе и то су пољопривредници из категорији 5-50 хектара или више од 100 хектара. Највећи број газдинстава која обрађују више од 100 хектара користи 21,4 одсто сертификованог семена, а веома мали број у потпуности. Сопствено семе користи 82,7 одсто пољопривредника, а остатак купује семе са тавана, објашњава Судимчева.
Када се говори о луцерки, она каже да је највећи број анкетираних домаћинстава био у категорији 11-50 хектара, а 75,6 одсто њих изјаснило се да користи сертификовано семе и то највише пољопривредници који обрађују више од 50 хектара. Из категорије 5-50 хектаа 13,4 одсто произвођача уопште не корисит сертификовано семе. Код газдинастава која употребљавају семе са тавана 43,3 одсто користи сопствено семе док чак 56,7 купује семе са тавана.
Институт „Тамиш“ није случајно изабран за учешће у овом пројекту. Његово огледно добро представља репрезентативан пример коришћења сертификованог семена. Годинама уназад овде се постављају огледи који управо доказују да употреба и примена свих агротехничких мера доводе до жељених резултата, објашњава наша саговорница.
Ове године у огледу је било 117 хибрида кукуруза. Све оно што је у нашој земљи присуно на тржишту или ће бити присутно као потенцијално интересантна сорта, на огледном пољу се налази у оквиру макроогледа. Пољопривредни произвођачи могу видети њихове особине у току производње као и резултате објављене у билтену, почев од приноса до свих других параметара квалитета.
- Током истраживања утврдили смо присуство патогена чије присуство до сада није било потврђено на нашим просторима. Анализом несертификованог семена у сарадњи с Пољопривредним факултетом у Земуну након зајесавања на подлогама и проверама и стручњаци са факултета су посумњали да се ради о патогену који је присутан у свету али се није појављивао на нашим просторима. Урађене су опсежне анализе у лабораторији проф.др Бранке Крстић и након секвенционирања гена и ПЦР анализа потврђено је да је реч о патогену на који се сумњало, објашњава дипл.инж. Маја Судимац.
Текст и фото: Јасна Бајшански
