У нанизаним празницима који најављују Божић, најрадосније су, ипак, Материце. Та зимска јутра се посебно памте. Веза мајке са децом и породицом још је јача и везана симболичним концима. На овај начин се слави посебно место, које у животу сваког од нас има мајка. Она је централна личност у микрокосмосу сваког човека. Њена улога се мења кроз живот детета, али емотивна повезаност и безусловна љубав остају заувек.
Узајамно везивање и дрешење је пре свега радостан чин. Материце су посебније, јер нема детета које не очекује поклон, чврст загрљај и пољубац. Мајке се рано ујутру, обично на наговор старијих укућана или очева, везују са већ припремљеним канапом или каишем, док су још у кревету.
Ако не стигну да мајку вежу док још спава, везивала се кад седне да доручкује.
А мајка ће, већ увече припремити поклон и оставити га надохват руке да одмах може да се одреши. Увек ће се претварати да не зна што је везана.
Увек смо добијали такозване меке ствари, попут мајчине љубави. У пакетићу су обично биле поткошуље или пиџаме, шалови, капе, рукавице. Нешто што нам је ионако било потребно. Нађе су ту чоколада, неко воће или руком мешени колачи. Сам чин везивања био је забаван, иако као деца нисмо знали шта то у ствари значи. Дан је био посебан, пун мира у кући, – сведочи о радости празника Нела Ракетић из околине Чачка.
Дрешења за материце нису „поштеђене“ ни баке, а деца знају да заређају и по читавој фамилији. Тако поклоне спремају стрине, ујне и тетке. Али, баке су најискусније.
Моја бака је још у октобру бирала вуницу и почињала да плете џемпере за унучад. Имала нас је троје. Данима би седела на свом месту у кујни и плела. Понекад би нас позвала да одмери дужину рукава и ћутала. Пажљиво би их, потом, спремила у шифоњер и спремно чекала дан када ће бити „везана“. Топли, свеже исплетени џемпери, посебно су мирисали и одмах су се облачили и излазило се напоље. Та зимска јутра имају посебну драж. Могли смо нове џемпере одмах да носимо, нисмо морали да их чувамо за посебне прилике – сећа се Нела.
Симбол мајчинства
Дрешење мајки у хришћанском свету поистовећује се са свечаном атмосфером коју су створили источни мудраци носивши дарове Богородици у Витлејемској пећини. Још од Библије лик Богородице је симбол мајчинства и њене нераскидиве везе са децом.
Између два светска рата у Србији су добротворна женска друштва, па и сама краљица Марија Карађорђевић, припремале поклоне за сиромашну и децу без родитеља, не желећи да их лише чари овог празника.
Празник љубави и породице
„Симболика везивања је помирење човека са Богом, одрешивши га од греха, доносећи нове везе љубави за Бога. Ови празници симболизују породичне везе, слогу, поштовање и помагање“, објашњавају симболику празника у епархији Шумадијској.
