Ова двогодишња зељаста повртарска биљка из породице штитарки (Apiaceae) припада коренастом поврћу и цењена је због витамина и минерала које садржи. Међутим, иако има ниску калоријску вредност од 41 калорије на 100г, особе с преддијабетичним стањем и дијабетичари, треба да је контролисано узимају јер у 100г суве материје 10 г чине угљени хидрати, а кувана шаргарепа још и више. Али, оно по чему се издваја од осталог поврћа јесте провитамин А који износи 5,4-19,8 мг/100г и највише га има у овој биљци, поред витаминаБ1, Б2, Б6, Ц, Д, Е и К.
Како је двогодишњакиња, у првој години ствара корен намењен тржишту и преради, а у другој ствара генеративне органе – цвет, плод и семе. Облик и величина корена могу бити различити, што зависи од сорте, међутим, за људску исхрану најчешће је коришћен вретенаст облик, иако је данас популарна она с тупим крајем, једнака целом ширином, и погодна за сецкање и украшавање.
Корен шаргарепе је велик и разгранат и пружа се прилично дубоко у земљиште. Лишће је перасто, као першун, а цветоносно стабло има беле цветове у штитастој цвасти. Једносемени плодићи служе као семенски материјал за сетву.
Лепа и корисна
Шаргарепа је поврће са највећим извором бета каротена, а он је моћан антиоксиданс са многим здравственим предностима. У телу се бета каротен претвара у витамин А, који је задужен за одржавање здраве коже и повољно утиче на вид. Бета каротен у шаргарепи штити од макуларне дегенарције, глаукома и катаракте. Комплекс витамина Б регулише циркулацију крви, обезбеђујући срцу и плућима нормалан рад. Смањује ризик од појаве кардиоваскуларних обољења и помаже у снижавању високог крвног притиска. Висок ниво витамина А у шаргарепи игра важну улогу у избацивању отрова из организма. Поред тога, шаргарепа смањује масне наслаге у јетри, док влакна помажу у чишћењу јетре. Грицкањем свеже шаргарепе чисте се зуби и подстиче стварање пљувачке која балансирањем микрофлоре одржава усну дупљу здравом.
Шаргарепа има скромније захтеве према топлоти. Семе може проклијати и нићи већ при температури од 3-5 °Ц, али у таквим условима период ницања је изузетно дугачак. Зато се шаргарепа углавном сеје на отвореном пољу. Младе биљчице након ницања релативно су отпорне на ниске температуре и подносе мразеве до -5 °Ц без оштећења, али оне код неких раних сорти могу проузроковати прелазак у генеративну фазу већ током прве године. Оптималне температуре током вегетације шаргарепе су око 18 °Ц. Не подноси добро врућину, ако су дневне температуре више од 30°Ц, посебно ноћу, развој корена је успорен, па остаје танак и кратак, с пуно грубих целулозних влакана. У технолошкој зрелости корен шаргарепе подноси температуре до -3 °Ц, па се у подручјима благе зиме за потрошњу у свежем стању вади током зиме до раног пролећа.
Иако има добро развијен корен, за сигурну производњу током сушних периода, којих је све више и све дуже трају, потребно ју је наводњавати. То се нарочито односи на период током ницања до развијених 5-6 листова, као и у време интензивног дебљања корена, када су потребе шаргарепе за водом највеће. За раст захтева благо кисело земљиште, пХ од 5,5-6,5. Обрада земљишта треба да буде квалитетна, уз обавезно дубоко орање до 30 цм дубине. Осетљива је на корове, па пре сетве земљу треба опрскати хербицидима. Неструктурирана и глиновита земљишта нису погодна за гајење шаргарепе. Њој пријају песковита земљишта и алувијални наноси.
Шаргарепа се гаји у трогодишњем или четворогодишњем плодореду, као предусеви најбоље јој одговара поврће ђубрено стајским ђубривом, као што су кромпир, купус, паприка и грашак. Може да буде друга култура после раног грашка или раног кромпира.
Зими се сеје у ниске и полувисоке топле тунеле. Може се сејати од раног пролећа, односно почетком марта, па све до половине маја, што зависи од дужине вегетације сорте и климатских услова. Нега усева се састоји у плитком култивисању засада у сврху ситњења земљишта. Проређивање се врши када биљке имају два права листа. Вади се специјалним вадилицама пошто се лишће покоси и одстрани. Корење се ослобађа од лишћа, чисти од земље и чува се у хладним просторијама на око 1 °Ц. Ова мера зависи од тога да ли је производ намењен директно за тржиште, зимску потрошњу или за индустријску прераду. Просечни приноси корена ране шаргарепе могу бити од 25-35 т/ха, а за индустријску прераду и чување током зиме принос може бити од 60-70 т/ха.
Р.Д.Ј.
