Ova dvogodišnja zeljasta povrtarska biljka iz porodice štitarki (Apiaceae) pripada korenastom povrću i cenjena je zbog vitamina i minerala koje sadrži. Međutim, iako ima nisku kalorijsku vrednost od 41 kalorije na 100g, osobe s preddijabetičnim stanjem i dijabetičari, treba da je kontrolisano uzimaju jer u 100g suve materije 10 g čine ugljeni hidrati, a kuvana šargarepa još i više. Ali, ono po čemu se izdvaja od ostalog povrća jeste provitamin A koji iznosi 5,4-19,8 mg/100g i najviše ga ima u ovoj biljci, pored vitaminaB1, B2, B6, C, D, E i K.
Kako je dvogodišnjakinja, u prvoj godini stvara koren namenjen tržištu i preradi, a u drugoj stvara generativne organe – cvet, plod i seme. Oblik i veličina korena mogu biti različiti, što zavisi od sorte, međutim, za ljudsku ishranu najčešće je korišćen vretenast oblik, iako je danas popularna ona s tupim krajem, jednaka celom širinom, i pogodna za seckanje i ukrašavanje.
Koren šargarepe je velik i razgranat i pruža se prilično duboko u zemljište. Lišće je perasto, kao peršun, a cvetonosno stablo ima bele cvetove u štitastoj cvasti. Jednosemeni plodići služe kao semenski materijal za setvu.
Lepa i korisna
Šargarepa je povrće sa najvećim izvorom beta karotena, a on je moćan antioksidans sa mnogim zdravstvenim prednostima. U telu se beta karoten pretvara u vitamin A, koji je zadužen za održavanje zdrave kože i povoljno utiče na vid. Beta karoten u šargarepi štiti od makularne degenarcije, glaukoma i katarakte. Kompleks vitamina B reguliše cirkulaciju krvi, obezbeđujući srcu i plućima normalan rad. Smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja i pomaže u snižavanju visokog krvnog pritiska. Visok nivo vitamina A u šargarepi igra važnu ulogu u izbacivanju otrova iz organizma. Pored toga, šargarepa smanjuje masne naslage u jetri, dok vlakna pomažu u čišćenju jetre. Grickanjem sveže šargarepe čiste se zubi i podstiče stvaranje pljuvačke koja balansiranjem mikroflore održava usnu duplju zdravom.
Šargarepa ima skromnije zahteve prema toploti. Seme može proklijati i nići već pri temperaturi od 3-5 °C, ali u takvim uslovima period nicanja je izuzetno dugačak. Zato se šargarepa uglavnom seje na otvorenom polju. Mlade biljčice nakon nicanja relativno su otporne na niske temperature i podnose mrazeve do -5 °C bez oštećenja, ali one kod nekih ranih sorti mogu prouzrokovati prelazak u generativnu fazu već tokom prve godine. Optimalne temperature tokom vegetacije šargarepe su oko 18 °C. Ne podnosi dobro vrućinu, ako su dnevne temperature više od 30°C, posebno noću, razvoj korena je usporen, pa ostaje tanak i kratak, s puno grubih celuloznih vlakana. U tehnološkoj zrelosti koren šargarepe podnosi temperature do -3 °C, pa se u područjima blage zime za potrošnju u svežem stanju vadi tokom zime do ranog proleća.
Iako ima dobro razvijen koren, za sigurnu proizvodnju tokom sušnih perioda, kojih je sve više i sve duže traju, potrebno ju je navodnjavati. To se naročito odnosi na period tokom nicanja do razvijenih 5-6 listova, kao i u vreme intenzivnog debljanja korena, kada su potrebe šargarepe za vodom najveće. Za rast zahteva blago kiselo zemljište, pH od 5,5-6,5. Obrada zemljišta treba da bude kvalitetna, uz obavezno duboko oranje do 30 cm dubine. Osetljiva je na korove, pa pre setve zemlju treba oprskati herbicidima. Nestrukturirana i glinovita zemljišta nisu pogodna za gajenje šargarepe. Njoj prijaju peskovita zemljišta i aluvijalni nanosi.
Šargarepa se gaji u trogodišnjem ili četvorogodišnjem plodoredu, kao predusevi najbolje joj odgovara povrće đubreno stajskim đubrivom, kao što su krompir, kupus, paprika i grašak. Može da bude druga kultura posle ranog graška ili ranog krompira.
Zimi se seje u niske i poluvisoke tople tunele. Može se sejati od ranog proleća, odnosno početkom marta, pa sve do polovine maja, što zavisi od dužine vegetacije sorte i klimatskih uslova. Nega useva se sastoji u plitkom kultivisanju zasada u svrhu sitnjenja zemljišta. Proređivanje se vrši kada biljke imaju dva prava lista. Vadi se specijalnim vadilicama pošto se lišće pokosi i odstrani. Korenje se oslobađa od lišća, čisti od zemlje i čuva se u hladnim prostorijama na oko 1 °C. Ova mera zavisi od toga da li je proizvod namenjen direktno za tržište, zimsku potrošnju ili za industrijsku preradu. Prosečni prinosi korena rane šargarepe mogu biti od 25-35 t/ha, a za industrijsku preradu i čuvanje tokom zime prinos može biti od 60-70 t/ha.
R.D.J.
