Ивањско цвеће на латинском се зове Galium verum, а народна имена су му броћац, броћика, иван-цвет, иванова трава, сириште, сириштица, жуто ивањско цвеће, госпин простирач, госпина стеља и јованова травица. Расте на брдским и претпланинским ливадама, поред путева, листопадних шума и шибљака. Биљка је висока 60 до 150 центиметара, стабиљка јој је четвороугласта са четири изразито испупчене линије и на чланцима је задебљала. Има златно жуте цветове који се беру се у јулу и незаобилазан су део обележавања Ивањдана.
Српска православна црква Ивањдан обележава 24. јуна по Јулијанском, односно 7. јула по Грегоријанском календару.
-Овог датума слави се рођење Светог Јована Претече који је с’ једне стране најављивао Христов месијански долазак, а с’ дриге стране Свети Јован се назива и Крститељем будући да је Исуса Христа крстио у реци Јордан. Пре самог благовештења када је Богородици Свети Архангел Гаврило објавио чудесно зачеће, он се јавио и старици Јелисавети, првој жени свештеника Захарија наговестивши јој да ће родити сина Јована. У тренутку када је Јелисавета зачела, Захарије је занемео, а проговорио је тек оног часа када му се родио син и на плочици је записао његово име Јован. Као младић, Јован се подвизивао у пустињи, а у својим приповедима је критиковао морално посрнуће својих савременика позивајући их на покајање и живот по Божијим законима и заповестима. Народ је крштавао у реци Јордан говорећи им да их крсти водом, а да за њим иде онај који ће их крстити Светим Духом и Светим Огњем, објашњава Наталија Топличанин, кустоскиња Народног музеја у Крушевцу и додаје да овај празник потиче од двојаког имена Јован или Иван и то је карактеристично за Србе. Када је у питању јануарски сабор Јована Крститеља одомаћио се назив Јовањдан док је за дан његовог рођења својствено име Ивањдан. Поред ова два празника, односно годишња помена, Српска православна црква обележава и Усековање главе Светог Јована Крститеља које је и извршено по наредби јудејског цара Ирода.
Ивањски венац кућу чува
Обичаји и веровања који се везују за Ивањдан код нас су многобројни и разликују се од краја до краја. Постоје бројни ритуали који прате овај празник који се често се назива и женским празником.
-Верује се да је на Ивањдан лето на свом врхунцу и да је обданица толико дуга да се сунце три пута на небу заустави док не зађе. У народу постоје веровања и да се на овај дан ваља побратимити и окумити јер је то по Богу и Светом Јовану. Такође, у виноградарским крајевима на овај дан али и три дана пре и три дана после Ивањдана, домаћини не улазе у винограде. Верује се да виногради најбоље напредују седам дана након Ивањдана јер их чува Свети Јован. Код Срба се задржао и обичај да се на тај дан плете венац од жутог ивањског цвећа који се и зове Ивањски венац. Он се ставља на врата свакога дома, прича наша саговорница.
Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке и да се тим венцима природа овенчава. Ови венчићи, у које девојке стављају црвене руже, истовремено подсећају младе да је дошло време да размишљају о свадбеним венцима.
Како је забележено у различитим изворима, ноћ уочи Ивањдана, у многим нашим крајевима, девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Гружанке су с вечери, палиле живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ око ње су играле и певале. Кроз венце од уплетене јованове траве, на Ивањдан, провлачиле су се и жене које немају децу, надајући да ће до следећег празника у исто време, имати потомство. Затим су се купале у реци како би вода однела урок, зли усуд или болест. Уколико је жена имала неколико узастопних побачаја, на дан Светог Јована Претече, у посту је ишла код особе које носе име Стана или Станка. Ако је жена са овим именом било више, обилазиле су сваку кућу, узимале струкове траве из венчића и правиле свој венац. Са њим на глави купале су се у реци и верујући да ће им следећа трудноћа успети.
-Ивањско цвеће, као и остало биље, бере се предвече, ноћ уочи празника и верује се да оно има лековиту и магијску моћ. Због тога се од њега праве чајеви и мелеми који трају читаве године, до следећег Ивањдана, каже Наталија Топличанин.
Богородичина постеља од ивањског цвећа
Али, ово није само веровање што потврђује и народна медицина. Од ове биљке ситних, жутих цветића и игличастих листова, не праве се само традиционални венчићи за Ивањдан. Вековима се од ње праве лековити чајеви за јетру, бубреге и против кожних обољења.
Још једна легенда везује се за ово цвеће и по њој трудна Богородица прилегла је да се одмори на бокору ивањског цвећа које од тада пријатно мирише на мед. Овај мирис потиче од есенцијалног уља, а поред њега биљка садржи и флавоноиде, антрахиноне и иридоиде.
Ивањско цвеће има дугу традицију употребе у чајевима за јачање и чишћење јетре и ако се користи у ове сврхе меша се са травом ивом и маслачком. Благотворно утиче и на урогенитални тракт, а најбоље резултате даје када се у једнакој меси помеша са златницом. Дневно се пије литар овог чаја подељенеог у три једнаке дозе.
Народна медицина ивањско цвеће цени и као средство за заустављање обилних менструалних или крварења из хемороида у комбинацијима са русомачом и хајдучицом.
Ова биљка се веома често и успешно употребљава у лечењу кожних болести, посебно псоријазе. У том случају на оболела места стављају се облоге од свеже биљке. Од велике користи је ако се уз ово пије и чај од дивљег цвећа дан и ноћ.
Не треба заборавити да постоје три врсте ове биљке и њихова лековитост је различита. Најчешће се употребљава жуто ивањско цвеће али, велику лековиту снагу има и бело, које се све више враћа у употребу јер има снажно антиканцерогено дејство. А ту је и прилепац који се уз помоћ повећих бодљи којима је обрасла стабљика,“пење“ и качи за длаке животиња. Све три врсте Ивањског цвећа имају слично дејство на наш организам ако расту на истом станишту, такодје се употребљавају на исти начин.
Лишће се користи као сириште, а цветови терају инсекте
Некада се ивањско цвеће користило као сириште, Наиме, помоћу његовог лишћа би се згрудвало млеко, а притом би сир попримио слаткасти укус и лепу жуту боју. Зато се једно време у Енглеској звало cheese renning – сириште. И данас се ова техника сирења задржала у неким грчким селима, а остала је и у научном називу за ову биљку, Galium verum, од грчког гала што значи млеко.
Још један енглески назив и данас се користи за ову биљку, lady’s bedstraw – дамина сламарица и води порекло од средњовековног обичаја да се сушеним ивањским цвећем пуне мадраци за спавање и то не само због лепог мириса већ и због тога што ова биљка садржи и велики проценат кумарина који је успешно терао инсекте, нарочито буве којих је тада било много и нису представљале само напаст већ и преносиоце опасних болести.
Ивањско цвеће има моћ да сузбије претерани осећај глади, а како покреће лимфу и избацивање вишка течности, ефикасно је код уклањања целулита. Зато је чест састојак фитнес биљних мешавина. Све у свему, ивањско цвеће нам помаже да будемо лепши, да доведемо килажу у нормалу, да имамо чисту кожу и да се осећамо лакше и полетније.
Пише: Јасна Бајшански
Извор: Добро јутро
