Почела је рана сетва одређених повртарских култура, а међу првима је грашак. Ова махунарка сеје се од 20. фебруара до 15. марта, у зависности од тренутних временских прилика и подручја узгоја. Осим што је нашао широку примену у гастрономији, односно људској исхрани, грашак (Pisum sativum) обогаћује земљиште азотом за друге културе.
Пише: Тања Пролић
Како бисте остварили жељени принос и квалитет, важно је обезбедити оптималне услове пре сетве, односно, обавити сетву грашка на најбољи могући начин. Ових 10 правила ће вам у томе помоћи:
1 Грашак се не узгаја у монокултури и на исто место може доћи тек након четири године. У противном, дошло би до нагомилавања штеточина, развитка корова и појаве узроковача болести које десеткују приносе. Грашку као сусед одговара бела горушица јер га штити од штеточина, а одличне комшије су му и шаргарепа, купус, зелена салата и краставац. Сам грашак је добра преткултура за већину повртарских врста, јер рано напушта земљиште, а оставља у њему додатни азот. На површини на којој се налазио грашак најбоље је узгајати паприку и парадајз.
2 Врло је битно чистити биљке од корова. Како брзо ниче, у првом делу вегетације грашак успева да надвлада коров, међутим, касније корови узимају све више маха, уколико се не уклоне
3 За сетву грашка изаберите осунчане, осветљене позиције. Потребно му је сунце, не успева у хладу.
4 Иако грашак тражи добру снабдевеност земљишта влагом, избегавајте превлажна земљишта која ће довести до велике подложности биљака обољењима. Грашак воли пропусна, прозрачна земљишта, растресите и мрвичасте структуре, како би се корен што боље развијао. Оптимална влажност земљишта је од 60 до 80 % ПВК. Најбоље успева на слабо киселим земљиштима рН вредности од 6,5 до 7,5.
5 Дубина сетве креће се од 3 до 5 центиметра, а сетва се обавља у групицама, у кућицама или тракама. Када је реч о садњи у групицама, њу чине три до четири зрна, посејана у унапред ископане канале, а групице су међусобно удаљене око 15 центиметара. Када је реч о садњи у тракама, врши се углавном у два до три реда, међусобно удаљена око 15 центиметара, док је размак између трака 40 центиметара. Код високих култивара између редова поставља се потпора, а то могу бити гране или пластична мрежа на колчеве. Стабљика грашка није чврста и, када нарасте, почиње да се савија. Носачи ће биљке подићи од земље јер у контакту са њом брже пропадају, а сама берба је отежана.
6 Пре сетве добро осмотрите семе – уколико уочите оштећена зрна са симптомима обољења, или уколико су промењене боје, боље их баците. Клијавост семена можете испитати једноставним тестом. Направите слани раствор тако што ћете у један литар воде додати супену кашику соли и добро измешати, па потопите мању количину семена и оставите да одстоје преко ноћи. Семенке које су испливале се одбацују, док се остале исперу и оставе у влажној гази 48 сати. Сеје се 80 до 100 клијавих зрна на један квадратни метар.
7 Оптималан рок сетве је од друге половине фебруара до средине марта јер грашак прекривањем тла у том периоду смањује могућност закоровљености и његова вегетација се завршава до сушног раздобља. Наиме, ова култура осетљива је на недостатак воде. Сетва се може продужити највише десет дана од наведеног рока, јер касна сетва утиче на смањење приноса. Пожељна температура земљишта за сетву грашка је бар 10°Ц.
8 Семе грашка полаже се у влажно земљиште. Уколико је оно суво, неопходно га је добро залити, како би семе набубрило и никло. Семе ниче од 10 до 14 дана, а после ницања се залива једном у пет дана, уколико је земља сува и нема падавина. За оптималне приносе грашку је потребно обезбедити око 140 милиметара воденог талога. Влага је биљкама нарочито потребна у периоду цветања и плодоношења. Уколико нема довољно влаге, јавиће се опадање цветова, слабија оплодња, чиме се смањује и принос.
9 Земљиште се основном обрадом у јесен оре до 30 центиметара дубине. Када је реч о органским ђубривима, највише му одговарају компост, хумус или тресет. Како је грашак азотофиксатор, избегавајте ђубрива с високим садржајем азота, јер прекомерна количина овог елемента доводи до претераног вегетативног раста, па род може изостати. Азотно ђубриво се, дакле, користи у врло малим количинама, само да би се биљке обезбедиле у првим фазама раста. Биљке грашка генерално нису претерано захтевне када су у питању минерална ђубрива, управо због кратке вегетације.
10 Младе биљке могу поднети већу хладноћу, оне издржавају температуру до -6 степени Целзијуса. Воли умерену и влажну климу, док при вишим температурама, изнад 25 степени, биљке стопирају раст, одбацују цветове, формиране махуне закржљавају и деформишу се. То је разлог зашто не би требало каснити са сетвом. Образована ситна зрна дају семе лошег квалитета. Грашак ниче на температури од четири до шест степени, а оптимална температура је од 16 до 18 степени. Приликом цветања најбоље је када су спољашње температуре од 18 до 20 степени, док је за развој махуна тај распон од 20 до 22.
