У савременим интензивним засадима ђубрење је једна од најважнијих агротехничких мера од које зависи раст и родност воћака. За нормално растење и родност воћака неопходни су следећи макроелементи: азот, фосфор, калијум, калцијум, магнезијум и др. Њих биљке троше у већим количинама. Међутим, воћке узимају и друге елементе у мањим количинама, а чији недостатак може утицати на многе физиолошке поремећаје у биљкама: бор, цинк, бакар, гвожђе, молибден, манган. Ђубрењем се уносе ови елементи у земљиште како би се одржали у оптималним количинама.
За воћњак није подесан ни вишак ни мањак ових елемената. Од свих елемената најбитнији су азот, фосфор и калијум. Азот је веома важан за вегетативни развој воћака, али и за образовање генеративних органа. Касно ђубрење великим количинама азота утиче на бујан пораст младара и крупније плодове. Такви младари не одрвене до јесени и често су склони измрзавању, а плодови су крупнији и слабије се чувају. У случају недостатка азота леторасти су слабијег пораста и мање се образују цветни пупољци. Фосфор утиче на образовање цветних пупољака, заметање и нормалан развој плодова, као и на присуство боје и ароматичних материја у плодовима. Код воћака које су обезбеђене фосфором, на време долази до одрвењавања летораста. Калијум утиче на родност воћака и он се нарочито налази у родним гранчицама, лишћу и плодовима. Калијум утиче на квалитет и боју плодова.
Да би се могло извршити ђубрење, неопходно је знати присуство ових елемената у земљишту и биљкама. Зато је сваке године неопходно урадити фолијарну, а сваке четврте године и земљишну анализу, како би се знало које количине хранива треба додати у земљиште. У мањим воћњацима може се праћењем бујности, квалитета плодова, приноса, као и количине образованих родних пупољака одредити визуелно који елементи недостају и одредити количину ђубрива. Међутим и у таквим засадима треба настојати да се изврши фолијарна анализа бар сваке друге године.
Ђубрива се према пореклу деле на органска (природна) и минерална (вештачка). Од органских ђубрива најчешће се користи стајњак, осока, компост, зеленишно ђубрење итд. Њима се поправља структура земљишта тј. земљиште се обогаћује хумусом и омогућује боље искоришћавање минералних материја. Минерална ђубрива имају у себи елементе у неорганском облику и деле се на проста и сложена (комплексна). Најважнија азотна ђубрива су: KAN (27% N), амонијум сулфат (21% N) и уреа (46% N). Сва ова азотна ђубрива се користе пре и за време вегетације. Од фосфорних највише се користи суперфосфат (17–19% P2O5), Томасово брашно (16–22% P2O5, а од калијумових: калијум-сулфат (48–52% K2O) и калијум хлорид (58–62 K2O). Међутим, данас се у воћарској производњи највише користе комплексна ђубрива која се састоје од два или више хранљивих елемената. Најбоље је ако је однос NPK у таквим ђубривима 2:1:3.
За воћарску производњу најпогоднија су следећа комплексна ђубрива: 8:4:20, 10:20:30, 9:18:27, 7:14:21. У недостатку ових комплексних ђубрива могу се употребити и комплексна ђубрива са следећим односом 15:15:15 и 14:14:14. Фосфорна и калијумова ђубрива се уносе у земљиште током мировања вегетације. Што се садржај азота у комплексним ђубривима повећава, то им се примена помера ка почетку вегетације.
Р.Д.Ј.
