Откупна цена малине на почетку бербе у ваљевском крају варирала је од 350 до 380 динара за килограм. Нешто скупља била је она из органског узгоја за коју су пољопривредни произвођачи могли да добију 400 динара.
Берба је почела у нижим пределима ваљевског краја, док се за неколико дана очекује и да први плодови почну да стижу и на већим надморским висинама. Родни потенцијал је бољи него прошле године, али су високе температуре већ узеле свој данак. Уколико се настави, стручњаци сматрају да ће бити смањени и приходи и квалитет.
Радиша Спасојевић из села Доње Лесковице ово воће гаји на нешто више од један хектар површине. Како каже, обично буде до два вагона, толико је очекивао и ове године, али сад не верује да ће достићи ту количину.
„Прошле године сам само у једном брању набрао 1,18 тона, а ове године тешко. Ово што смо убрали – то је. Ако се наставе овакве температуре, биће добро ако их уопште буде. Катастрофа је. Ово што ја гајим су органске малине и смањена ми је количина, али ни оних које нису органске, неће бити, нема ту помоћи, да се нешто додаје препарата, температуре чине своје“, објашњава Спасојевић.
На констатацију да се сад једино може чекати да се ова година „прегрми“, Спасојевић коментарише да сваке године „ми чекамо да се нешто прегрми“.
„Оно што се каже, у надању лудак умире. Наш проблем је систем који постоји у држави. На пример, ми имамо брану Ровни, велико језеро, гледамо у њега, али никакве користи од тога нема. Углавном се овако скупимо негде, сликамо, сниме лепо за телевизију и поздравимо се. Кад дођемо кући, гледамо шта ћемо, нема воде за наводњавање, нема за стоку. Нема ни воде, а нема ни пута.“
Нешто више оптимизма има Мирослав Симић из истог села, који каже да је ситуација тешка, али да се мора борити.
„Тешка су времена за сељака била одувек. Ако нас изда малина, ваљда нас неће издати нека друга култура. Ја се бавим и воћарством и сточарством, не зна се где је теже, али морамо се борити. Ове године сам један део наводњавао, довлачим воду, борим се. Цена је ове године добра, квалитет је добар, тамо где је било воде, али не знам како ћемо издржати ове временске услове“, каже Симић и додаје да воде нема довољно да би се подмирио цео засад потпуно, да има довољно влаге.
„Приноси неће бити као што смо очекивали, али смо ценом задовољни.“
Симићи се овим узгојем баве већ више од пола века, додаје и да је црвено злато узгајао и његов деда, а потом и отац.
„Прошла су времена када се малина могла гајити на великим површинама. Данас нема ко да је бере. Ми морамо да се прилагодимо и да је гајимо на оној површини са које можемо да поберемо ми у породици. Не могу се више наћи квалитетни берачи. Они више размишљају колико ћемо ми зарадити него он од свог рада. И није то само код овог воћа, уопште у пољопривреди, мораће да се гаји и ради само онолико колико се сопственим снагама може“, каже.
Стручњаци су протеклих дана обилазили засаде и већ се примећују беле ожеготине, и сматрају да што ће утицати на крупноћу плода и сазревање, ал ии да ће се пратити ситуација на терену. Оно што саветују је да се малињаци наводњавају, али и да се успостави систем орошавања и засене.
Последње недеље јуна у Бранковини је одржана традиционална манифестација Дан малине. Ово је 59. година како се без прекида окупљају најбољи малинари ваљевског краја. Ове године, на изложби је учествовало 20 излагача, а као и ранијих година додељене су награде најбољима. За најбољи принос по јединици површине награђен је Дарко Тадић из Драгодола.
Марко Тешић из Доњих Лесковица награђен је за примену агротехнике, а Марко Миливојевић из Дружетића за узгој нове сорте на овим просторима глен ампле. Пољопривредна саветодавна и стручна служба Ваљево признање је доделила Миломиру Ђедовићу из села Стубо за чување сорте виламет. Мирослав Савић је по оцени жирија имао најуређенији малињак, док је Марија Исаиловић добитница награде за производњу овог воћа у отежаним условима. Радиши Спасојевићу из Доњих Лесковица уручено је признање за сталност у производњи.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
