Da biste napravili dobar i kvalitetan sir, osim znanja i veštine, morate imati kvalitetne sastojke, ali i inspiraciju zahvaljujući kojoj možete biti drugačiji od ostalih. Primer za to je Laslo Đerđ iz Bečeja, koji pravi domaće sireve. Ovim zanatom počeo je da se bavi pre četiri godine, a znanje je preuzeo od majke i od prijatelja.
„Svi me zovu Šulc, pošto sam rođen u Nemačkoj. Živim u Medenjači, gde se naš salaš nalazi. Kada sam bio dete uvek bismo pri povratku iz Nemačke svratili u Mađarsku da kupimo parenicu. Igrom slučaja sam jednog dana dobio sirnu kulturu za mocarelu i parenicu. Zbog nostalgije za tim ukusom iz detinjstva, počeo sam da pravim handmade sireve. Naša parenica se pravi od prvoklasnog kravljeg mleka od krava koje se hrane isključivo senom od lucerke. Sireve dimimo na bukvi“, priču započinje Laslo Đerđ.
Tajna njegovih specijaliteta krije se, upravo, u kvalitetnim sirovinama. S obzirom na to da dve godine unazad ne drže stoku, mleko kupuju od proverenog proizvođača, koji svoja grla hrani isključivo senom deteline.
„Kada probate sir možete osetiti čime je stoka hranjena. Sireve koje proizvodim su veoma osetljivi na ph i na protein, tako da sam prinuđen da koristim kvalitetno mleko, i na to moram da obratim pažnju. Ako je parenica koju pravim lepa, ona se može proizvesti samo od dobrog mleka, tu se dakle ne sme varati”, kaže Šulc.
Istina je da u prodavnicama postoji mnoštvo ukusnih sireva, ne zna im se broj. Međutim, oni domaće proizvodnje imaju posebnu draž, svoju „dušu” i neosporan kvalitet. Možda tajna uspeha leži i u tome što naš sagovornik, kako kaže, održava duhovnu vezu sa svojim „čudesima od sira”?
„Mi zanatlije možda ne radimo po propisanom patentu, ali obraćamo pažnju na detalje. Svaki sir nam prođe kroz ruke, pogledamo ga, pregledamo ga. Imam posebnu naviku da iste sireve stavim jedan pored drugog i u dimljenju i kasnije kada ih spakujemo, tako da održavam duhovnu vezu sa svojim sirevima”, objašnjava Bečejac.
