Многи су себи олакшали здравствене муке захваљујући лековитом биљу које су добили на поклон од Драгана Вараклића, травара из Бистрице код Нове Вароши. Мада често нема времена од обавеза на сеоском имању, труди се да изађе у сусрет свима који му се обрате, а оних који лек за своју болест траже у природи сваким даном је каже, све више.
С првим љубичицама и јагорчевином које се јаве на планинским пропланцима након снегова, Вараклић креће у сакупљање лековитог биља. И тако све до зиме, док не убере шипурак и омлати клеку. Од посла који му одузима сво слободно време, Драган нема материјалне користи. Све што прикупи, он и раздели, а његове лековите траве поштом стижу до свих крајева Србије, а траже их и у Црној Гори. Они који му дођу на врата, на поклон добију и кесу некрцаних ораха. Каже, има неколико стабала, а лане су добро родили.
– За лековите траве никада нисам узео ни динар, јер ја ово не радим из користи већ што волим, а највећа награда ми је када чујем да сам некоме помогао. Када дођу по траве, донесу кафу, шећер, ратлук или флашу пића, и то узмем, мада нисам никада тражио. Имам 19.000 динара пензије и мени је то сасвим довољно. Дружељубив сам и волим када неко сврати у ово беспуће, попијемо кафу и ракију, испричамо се – прича Драган Вараклић (61).
Његова је кућа у брдима, на крају села, и до ње се стиже излоканим макадамом. Засеок Гобате у коме живи, готово да је пуст, као и околни засеоци, све мање је и стада, па пашњаци и ливаде зарастају у шуму и трње. Али ту, међу коровом, каже, може се наћи лек за готово сваку бољку. Чемерика, горког и опорог укуса, у малим дозама добра је за снижавање крвног притиска, чај од корена чичка поспешује мокрење, док је корен од аптовине добар за реуму, а гладишевина или зечији трн помаже у лечењу код упале бубрега. А ту су вранилова и трава ива, камилица, мајчина душица, јаглика, матичњак, дивља нана, боквица, глог, дивизма, маслачак… Има и кукурузну свилу, бели лук, семе бундеве, као и друго биље које одгаја у башти.
– Јесенас сам у једном тренутку имао код себе више од 80 врста лековитог биља. Много сам научио о травама, и још увек учим, из часописа и књига, као и из искуства старијих, јер се у овим кајевима народ од давнина лечио оним што убере у апотеци под ведрим небом. Дешавало се, међутим, да на неку биљку тек обратим пажњу када ме неко приупита да ли је имам убрану – каже Вараклић.
Лековито биље суши на природан начин, на промаји. Никада га не бере у великим количинама, већ онолико колико мисли да ће моћи да подели.
-Траве чувам годину дана и, када нова стигне за брање, стару бацам јер је стојећи изгубила многе од лековитих својстава. Лековито биље има чудесну моћ, али многе болести оно само залечи, а не и излечи, па у тим случајевима увек препоручим посетиоцима да се обавезно јаве и лекару – каже Вараклић.
Драган је по занимању кувар. Радио је у фабрици намештаја, па када је она затворена, у неколико ресторана и једно време као сеоски поштар, али је због повреде приликом пада с мотора морао у превремену пензију. На очевини живи са старијим братом који се након пензионисања вратио из Смедеревске Паланке у завичај. Имају четири краве, 20 оваца, живину и пчеле, као и врт и пластеник са поврћем.
Поред лековитог биља, поклањам и козје сало, односно, јарећу марамицу, која помаже код бронхитиса и упале плућа, нарочито код деце. Стави се на ланену крпу, мало угреје и привије, па за кратко време бол нестане као руком однесена. Имам тренутно 13 коза и четири јарца, а некада их је било пуно више. Козје млеко и сир су добри за здравље, па их и сâм свакодневно користим – каже Вараклић.
Пише: Жељко Дулановић
