Насловна АРХИВА DRAGOCEN POLEN ULJANE REPICE

DRAGOCEN POLEN ULJANE REPICE

Подстиче развој заједница, па се јака друштва могу однеговати и припремити за главну пашу чак и кад нема меда за врцање

2043
Фото: Pixabay

Početkom marta, po 35. put održano je veliko savetovanje pčelara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Ovaj značajan skup organizovali su Savez pčelarskih organizacija Vojvodine, Poljoprivredni fakultet i Institut za ratarstvo i povrtarsvo na Rimskim šančevima.

Saopštenja na najvećem pčelarskom skupu u našoj zemlji pratilo je više od 1.000 pčelara iz Srbije, Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske, Mađarske i Rumunije. Najveće interesovanje privukla su izlaganja o medonosnom bilju, prikupljanju i primeni pčelinjeg otrova, efikasnosti pčelarenja uz prisustvo varoe, podsticajima u poljoprivredi i o ruralnom razvoju.

Za negu legla i zalihe

Dr Ana Marjanović Jeromela, stručnjak Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, istakla je značaj uljane repice u pčelarstvu. Počinje da cveta u drugoj dekadi aprila, bogata je polenom i nektarom, koji su pčelama dragoceni dve-tri nedelje. Dobro utiču na obnovu i razvoj zajednica, pa se jaka društva mogu odnegovati čak i kad nema meda za vrcanje. Takve zajednice će kasnije, na bagremovoj paši, dati odlične prinose meda i ostalih pčelinjih proizvoda.
Kada je godina dobra, pčele po hektaru sakupe od 100 do 150 kilograma meda i velike količine polena. Med od uljane repice spada u prvu klasu. Sadrži 47 procenata glukoze, fruktoze 52 i saharoze 1,5 odsto. Cvetovi ga luče neprekidno, pa ih izletnice tokom dana posećuju u više navrata, čak i kad su temperature niže.
Velike količine polena uljane repice društva iskoriste za negu legla i gradnju satnih osnova. Postavljanjem rama građevnjaka dobija se dosta najkvalitetnijeg voska i istovremeno smanjuje opasnost od varoe. Na ovoj paši sakupljaju se i rezerve cvetnog praha za zimski period.

Da bi bilo efikasno oprašivanje useva i sakupljanje nektara i polena, po hektaru uljane repice treba postaviti do tri košnice (sa svih strana parcele). Najbolje je da se dosele kada je 5–10 odsto biljaka u cvetu.

Foto: Pixabay

Sakupljanje pčelinjeg otrova

– Zbog lekovitih sastojaka koji imaju veliku biološku aktivnost pčelinji otrov dobija sve značajniju primenu u medicini, farmaciji i kozmetici – kaže prof. dr Mihdam Jašić, s Farmaceutskog fakulteta u Tuzli. – Stvaraju ga mlade pčele starosti dve-tri nedelje i deponuju u zatku gde ostaje do kraja života, ili trenutka kad se pčela mora braniti pa ga preko žaoke ispušta na neprijatelja.
Za prikupljanje pčelinjeg otrova koristi se specijalni uređaj (sakupljač) za ekstrakciju putem elektrostimulacije, koji se postavlja na ulaz u košnicu. Pčelar koji sakuplja otrov ne sme biti alergičan na ubod pčele, mora biti zdrav, da koristi zaštitnu masku i higijenske rukavice, čisto odelo i sterilisan sakupljač koji u funkciji ne sme biti duže od jednog sata. Dobri rezultati se postižu ako se posao sakupljanja otrova obavlja u vreme intenzivne paše. Najbolje vreme za sakupljanje otrova je 9–12 i 15–18 sati, pri temperaturi 22–27 stepeni. Sezona traje od 15. aprila do 15. jula.

U trenutku kada pčela sleti na vodiče sakupljača, aktiviraju se električni impulsi, ona intenzivno ubada „neprijatelja“ (staklenu ploču) i na nju ostavlja otrov. Na staklenoj ploči ostaje samo otrov, ali ne i žaoka, tako da pčela ne ugine, već nastavlja da živi. Posle programiranog vremena, impulsi popuste, pčele prestaju da ubadaju, staklena ploča se vadi, otrov skida i pakuje u srerilisane tamne staklene bočice. Za prikupljanje jednog grama otrova potrebno je između 15.ooo i 20.000 pčelinjih uboda.

VAROA NIJE ZAUSTAVLJENA

Prema rečima pčelara i stručnjaka za pčelarstvo iz Segedina, u Mađarskoj, Ištvana Janovića, uzroci širenja varoe (krpelja) uglavnom su nestručno i neorganizovano uništavanje, nepridržavanje uputstava i korišćenje neefikasnih lekova. Neophodno je da se paraziti kontrolišu cele godine, jer njihov broj naglo raste od aprila, a maksimum dostiže u septembru i oktobru. Istovremeno, broj pčela se smanjuje, pa ih početkom jeseni ima manje nego varoe. Najbolje vreme za suzbijanje parazita je jul i avgust, a ako se zakasni, doći će do slabljenja i gubitka društava. U periodu kad pčele u košnicu unose nektar i polen koristi se mravlja, mlečna i oksalna kiselina, da se upotrebom hemijskih sredstava ne bi zagađivao med i ostali pčelinji proizvodi. Ako se posao obavi stručno i na vreme, može se uništiti i do 98 odsto krpelja.

S.P.

Dobro jutro broj 540 – April 2017.