Здрав ко дрен каже се за особу која нема здравствствених тегоба. Изрека је настала у нашем народузахваљујући овој биљцичији су црвени плодови, дрењине, од давнина познати по благотворним својствима.Била је симболотпорности, чврстине духа…
Према предању, дрен је био дрво наших предака. Уколико га није било близу места где су подизали куће, садили су га да породици донесе здравље и дуговечност. Сматрали су да је дренздрав од семена до плода. Чували су га, уживали у укусним црвеним,плодовима неодољивог укуса. Гостили су се сушеним, пили сок током дугих зимских дана, мазали на хлеб пекмез.. Жилаво исувотврдо дрво – дреновинукористили су за прављење различитих предмета и алата. А, после неколико векова скоро га заборавили.
Дрен је жбун које се најчешће може видети на сувим, сунчаним и каменитим странама листопадних шума. Кора старијих стабала је испуцала, са сунчане стране је црвенкаста. Листови сузелени, издужени наспрамно распоређени, а у јесен попримају црвенкастомрку боју. Цветови су жути, скупљени у цвасти и појављују сеуглавном у марту, пре него што жбун олиста. Плод дрена се може описати као мешавина трешње и маслине. То једрењина, боје трешње, а облика маслине.Сазревапочетком септембра и може се брати до средине октобра, што углавном зависи од климе и надморске висине.
Најбоље сукад добију тамноцрену боју, кад омекшају и кад су слаткокиселкастог укуса. Садрже велику количину природног шећера, органске киселине, пектине, танине иизузетно много витамина Ц (чак двостуко више од поморанџе).
Дрењине се сврставају у безглутенску храну,па се недозрели плодови конзервишу у сланој води као маслине. У планинским крајевима наше земље где дрен иначе успева, прави сеароматична ракија дреновача препознатљива по бледоцрвеној боји.
Научници су установили да дрењине, кора стабла и листови имају антимикробно својство. Танини и пектини из плода повољно делују на слузокожу желуца и црева. Меснати део плода и уље из семенки може да се користи за регенерацију коже и слузокоже. Дрењина побољшава рад јетре и бубрега, односно користи се за детоксикацију организма
Чајеви од коре и плодаблаготворни су код упале грла, али се користе и кодмалокрвности, богиња,болести бубрега,дијабетесаи за зацељивање рана. Дрењине јачају имунитет, делују као диуретик, спречавају задржавање воде у организму, те помажу снижавању крвног притиска.
Сок, слатко, пекмез и џемод зрелих дрењинадобри су готово колико и свежи плодови. Зато се сматрају пријатним илековитим посластицама које би што чешће требало да се нађу на трпези. У нашим крајевима се за Божићне празнике када се припрема чесница, поред ораха, дода и дрењина, да цела породица буде Здрава као дрен….
Д. Р.
