Дуванов трипс (Trips tabaci), како му и име каже, штеточина је дувана, на њему је откривен, али је убрзо свој јеловник обогатио соком разног поврћа, кao и осталих биљака којих има чак више од 150 врста. Највеће штете прави поврћу у заштићеном простору, у пластенцима, стакленицима, али не штеди ни биљке које се гаје на отвореном пољу.
Пише: Светлана Мујановић
Значајне штете прави на дувану, луку, купусу, паприци, парадајзу, кромпиру, краставцу и другом поврћу. Одрасли трипси су жутосмеђи инсекти, не крупнији од једног мм, с крилима украшеним ресама. У пољу развија три до пет генерација у току године а у затвореном простору се размножава и током зимских месеци.
Прија му топло и суво време
Презимљава у стадијуму имага у земљишту, а најчешће у биљним остацима који су остали на парцели, у ниском растињу, бусењу трава… Одрасли инсекти се појављују рано у пролеће када је током пет до седам дана просечна температура ваздуха изнад 10 степени, најпре на коровима, а затим се селе на расад дувана и разног поврћа.
Женке обично у другој половини априла полажу до 80 јаја, делимично у ткиво биљака, чак и без оплодње (партеногенеза). Ипак, најмасовније полагање јаја је крајем јула и почетком августа. Укупан развој од јајета до имага траје око месец дана, а то може да варира зависно од температуре. На намножење ове врсте повољно утичу топло и суво време, велике површине под дуваном, производња паприке и парадајза у монокултури, закоровљеност усева, пуно њива под поврћем у сеоском атару, обилније ђубрење азотом, недовољно заливање усева и друго. Честе кише уништавају већи део популације имага и ларви дувановог трипса.
Ова штеточина има око 30 врста предатора, на које веома неповољно утиче интензивна хемијска заштита. Ларве и одрасли се хране биљним соковима на листовима биљке домаћина. Штете праве најчешће дуж главних нерава листа, где на местима убода остају беле пеге, па лист поприма сребрнасту боју. Пеге се касније спајају у беле пруге које су уочљиве са обе стране листа.
