Текст и фото: Биљана Ненковић
Иновативост у преради пољопривредних производа у малим газдинствима у Шумадији постала је готово свакодневна појава. Произвођачи се усуђују да од сировина с имања и из природе које су им на располагању осмисле новитете и понуде их тржишту. Тако је породица Јовановић из села Венчане код Аранђеловца ове године на листу својих производа уврстила домаћи џин, вино са боровницама и буковаче у јабуковом сирћету. Прерадом су почели да се баве да не би, како кажу, у сезони зависили од цена које нуде накупци.
Јовановићи праве близу 50 врста слатке зимнице, ликера и воћних намаза које праве највећим делом од воћа са свог имања. Иако Владимир и његова супруга имају редовне послове, не одустају од ове допунске делатности. Тржиште је, како каже, велико и захтевно. Због тога су и одлучили да осмисле и нешто другачију понуду од стандардне. Летос су направили свој први џин и муштерије су га оцениле као одлично пиће.
Јабука, клека и 11 трава
– Пријатељ Португалац, који живи у Швајцарској, наговорио ме је да пробам да направим џин. Он ми је и помагао у томе прошлог лета и дежурао поред казана за печење, и то у срцу Шумадије, која је најпознатија по шљиви. Домаћи џин се прави као и сваки други алкохолни дестилат. У основи нашег џина је јабука и, наравно, клека. Додали смо још 11 трава, међу којима су хајдучка трава, мајчина душица, свежа и сува боровница с нашег поднебља, али и кардамом, ким, коријандер, анис. За џин су многи били скептични, док га нису пробали – каже Владимир Јовановић.
Највише муке задавало му је проналажење рецепта за прављење џина. Ослањао се на интернет и више на свој осећај. Успео је јер, како каже, када је пријатељ Португалац однео џин у Швајцарску и када су га пробали његови пријатељи, уследиле су похвале.
– Тако је настао наш шумадијски џин, пиће скоро свих генерација и чести састојак многих коктела – закључује Владимир.
Његова породица не либи се да се упусти у новитете. Тако су после пет година прављења домаћих ликера и џемова од јагода, ароније и боровница са свог имања, одлучили да осмисле намаз „8 у 1“. Наиме, од осам врста бобичастог воћа праве слатки намаз. Кажу да воће не мељу и не пасирају, већ га мало здробе и у њему често остају и цели плодови. Потом су почели да гаје буковаче, а преостале, које не продају свеже, маринирају. По савету произвођача мицелијума, уместо алкохолног, користе јабуково сирће.
Вишкови у тегли, док не скочи цена
– Маринирана буковача може да стоји и до годину дана. Тако смо успели да вишак свежих плодова сачувамо у тегли и продајемо га касније. Наша основна идеја и јесте да све што се не прода у сезони, ако је потражња мала, или ако су неповољне цене код накупаца, сачувамо у теглама прерађено и касније понудимо на тржишту. Јер, није исто ако за продају имате једну недељу или годину дана. За годину сигурно ћете наћи купце – каже Владимир.
Многи су носталгични када чују стихове „јабуке и вино“, али Јовановићи су осмислили нову комбинацију – боровнице и вино. Разлог је, опет – вишак боровница који су имали на имању. Они су их кували с вином и уз рум добили специфичан и уникатан напитак.
– Наша предност је у томе што имамо редовне послове и ово нам је допунска делатност. С друге стране, то може да буде и мана, јер тек после радног времена правимо своје производе. Доста користимо плодове из природе, попут шипурка, дрена, трњина које сами беремо. Све радимо ручно, на обичном шпорету. У производе додајемо минималне количине шећера због конзервирања, али конзерванси су за нас непознаница, само за пастеризацију знамо. Код нас нема тајних рецепата. Класичну слатку зимницу правимо као што се од давнина правила. Етикете су цртале наше четири ћерке. Желимо да на тржишту будемо аутентични и да будемо препознати као породична, а не као масовна производња. Мислим да ће тај концепт у будућности бити још више цењен него данас. Уз то, потребно је и мало иновативности. У данашњој онлајн понуди имате на стотине и хиљаде малих произвођача зимнице који се боре са своје место под сунцем. Због тога није лоше мало се издвојити неким уникатним производима, каже Владимир
Неизоставан у мартинију
Сваке године, 9. јуна, прославља се Светски дан џина. Најпопуларнија комбинација је џин тоник, а неизоставан је и у популарном мартинију. Џин је старо жестоко алкохолно пиће, које вуче корене још из 13. века, из Холандије. Први забележен рецепт за џин је из 16. века, као напитак који се користио као лек. Из Холандије се проширио у Енглеску, која је данас једна од земаља у којој се џин највише прави и испија. Добија се дестиловањем житарица или воћа, где је већ започело алкохолно врење, а онда се додаје клека.
Клека се на италијанском језику назива џинепро, па отуда и име џина. Клека је зачинска, али и лековита биљка па се зато и џину, односно клековачи, приписују и лековита својства. Занимљиво је да се израз „храбри Холанђанин“ односи на холандске војнике који су испијали џин пред борбу, због његовог умирујућег дејства.
