Пољопривредним инспекторима у Србији биће омогућено да, коришћењем дигиталне платформе Геосрбија и мобилне апликације crowdSDI, које је развио Републички геодетски завод (РГЗ), брзо и ефикасно утврде стање на терену, саопштио је РГЗ
Потписивањем Уговора о сарадњи између Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде и РГЗ-а отпочет је заједнички рад на успостављању методологије и техничког решења за ефикаснији и транспарентнији рад републичких пољопривредних инспектора, наведено је у саопштењу.
Како је прецизирано, коришћењем дигиталне платформе Геосрбија и мобилне апликације crowdSDI, пољопривредни инспектори моћи ће брзо идентификују тражену парцелу на терену, повежу се са свим релевантним подацима из државних регистара, утврде и дигитално евидентирају затечено стање и сачине записник у рекордно кратком року.
Прикупљени подаци ће се потврђивати геотагованим фотографијама сачињеним на лицу места. Након тога, записник са свим релевантним подацима са терена се готово истовремено са закључивањем записника достављају аутоматски у већ постојеће дигиталне базе Управе за пољопривредно земљиште.
ЦроwдСДИ и геоплатформа Геосрбија су међусобно повезане и служиће за полуаутоматску контролу и обраду прикупљених података из канцеларије.
Мапирано комплетно државно пољопривредно земљиште
Подсећа се да је у претходном периоду, кроз сарадњу Управе за пољопривредно земљиште и РГЗ-а, мапирано комплетно државно пољопривредно земљиште и на јавном порталу Геосрбија, чиме је обезбеђена потпуна транспарентност у поступку управљања државним пољопривредним земљиштем.
Такође, кроз сарадњу ове две институције је у претходне две године извршена провера тачности свих постојећих података о начину коришћења целокупног пољопривредног земљишта, при чему је предмет обраде било више од 400.000 појединачних катастарских парцела.
Користећи дигиталне сервисе и различите подлоге Управа за пољопривредно земљиште и РГЗ су извршили исправку, односно усклађивање података у бази РГЗ са стањем на терену на укупно 86.410 ха државног земљишта на подручју 145 општина и градова у Србији, где је по начину коришћења било уписано пољопривредно земљиште, а на терену се радило о шумама. Најчешће се радило о анахроним уписима преузетим из земљишних књига, али и о случајевима настајања самониклих шума које су заузеле некада пољопривредно земљиште.
Из РГЗ-а су указали да кроз ове активности Србија и сви грађани добијају ажуран регистар и евиденцију непокретности, које представљају добра од општег интереса у власништву Србије, што за последицу има и домаћинско и одговорно управљање у складу са принципима одрживог развоја.
Бета
