Данас се речи воћарство и јабука исписују црним словима, јер је и ситуација таква, оценио је проф. др Франци Штампар са Биотехничког факултета у Љубљани, на недавном саветовању воћара у Гружи. Овај познавалац прилика на тржишту јабука у свету, саветује да они који имају до 40 тона приноса по хектару, што пре посеку стабла, јер то није довољно да би се покрили трошкови.
Пише: Биљана Ненковић
– И у Европи се крче воћњаци под јабукама, који нису исплативи. Процењује се да је 30 одсто укупних засада под јабукама једноставно нестало. Данас једино воћњаци који дају 50 тона и више по хектару могу да опстану. Још 2019. године наступио је крај воћарског раја на овим просторима. Тада су јабуке из Србије продаване по 70 и 90 евроценти, а рецимо у Словенији, продаване су по 18 до 20 центи. Последица те цене је смањење воћњака у Словенији са 3.000 на 1.200 хектара. Али, принос је остао исти, можда чак и 10 посто виши – тврди професор Штампар.
Рачунају се килограми, а не хектари
То значи да су словеначки воћари применили системе гајења који одговарају овом времену. Наиме, у веома блиској будућности наступа време правих професионалаца, без обзира на то да ли имају 3 или 300 хектара. Више није битно колико ко има хектара, већ килограма. И рачуница се налази више у килограмима, а мање у површини засада, верује др Франци Штампар.
Наводи да је прошле године производњу јабуке пратило много проблема. Врућине, суша, драстично поскупљење репроматеријала, цена радне снаге која је скочила и у Србији, затим ниске цене јабука у јесен и слаба продаја током зиме.
Он предлаже два система гајења 3,2×0,8 м или још ефикаснији и лак за производњу 3,0×0,6 м.
– По првом систему очекивани род по хектару у трећој години је од 56 до 70 тона. Ако је цена килограма предвиђених 25 центи, очекивана зарада у трећој години је 17.500 евра. Или, по цени од 35 центи добит је 24.500 евра. Трошкови производње у пуном роду су око 10.000 евра. По другом систему садње принос је од 55 до 100 тона. Очекивана зарада је 25.000 евра по цени од 25 центи или 35.000 по 35 центи. Трошкови одржавања су исти као и у претходном систему. Зато кажем да они испод 40 тона по хектару не могу да опстану, јер ће за цену од 25 евроценти зарадити таман за трошкове. Решење је, дакле, у килограмима – закључује проф. др Штампар.
Воћарима у Србији овај стручњак из Словеније саветује да део воћњака који даје више, задрже, а онај који даје мање, одмах исеку.
Немојте лагати себе
– Немојте лагати себе, јер вас нико неће тешити, ни држава, ни политичари. Граница рентабилности је 55 тона по хектару. У том случају треба повећати површину, јер породица не може да живи од 5 хектара. Ако правите нови засад, морате да одаберете систем који даје 60 до 70 тона. Стари засад од 50 тона треба сећи, јер није исплатив. Преживећете ако за 20 одсто повећате квалитет и квантитет. Најбољи начин да предвидите будућност јесте да је сами створите. Наиме, будућност припада само професионалцима – додаје је Штампар.
Јабука је једна од три воћне врсте које владају светом, поред банана и поморанџи, са годишњом потрошњом од 80 до 100 милиона тона. Пола од тога произведе Кина, а другу половину сви остали.
– У Европи су главни Пољаци с производњом од 8 милиона тона. Они имају велике проблеме, јер су остали без руског тржишта. Прошле године су извозили у Русију преко Белорусије. Ова земља је преко ноћи извезла у Русију скоро милион тона, а сама је имала производњу од 30.000 тона. Сви знају одакле су те јабуке дошле, али сада тога нема, и Пољаци притискају европско тржиште – наводи др Штампар.
Наду уливају млади воћари
Неке сорте су веома јефтине, а неке скупе, тржиште је поремећено. У Пољској се већ секу јабуке. Прогноза је да ће у наредном периоду у Европи бити за 20 одсто мање воћњака, али ће принос остати скоро исти, јер ће они који остају радити на томе да произведу што више и квалитетније.
